Дело

НИС.МО 113 ЖЕНЕВЕ 611 Шгајцарска има даиас закључене трговачке уговоре за десет годппа са Немачком, Аустријом и Италијом. Трговачки уговор са Шпанијом ступиће у живот 1. јануара 1895 године, а сада се воде, са успехом, преговори и са Норвешком Ну, у последње време, искрсла је једна тешкоћа са Италијом, која је у толико озбиљнија, кад се узму у обзир данашњс Фпнапснјске прнлике у Италијп Протнвно трговачком уговору, Италија тражи да швајцарски производп плаћају увозну царину у злату, правдајући се фппаиспским и новчаним пеприликама у земљи. Италија сматра то пнтање као унутрашње природе п не пристаје на нзборпи суд који јој је предложило, према члану 14-ом тргов. уговора, савезио веће. Пталија је одговорила, да ово питање нема никакве везе са трговачким уговором, Збиља изгледа нам доста чудновато, да Италија данас нзбегава изборни суд у случају несугласицз, којп је сама захтевала као услов при склапању уговора. Вероватно је, да ће се и то питање у скоро решити, само се очекује савезна скупштина, која ће се састатп крајем Марта. У Риму мнсле, тако веле последње депеше које нам из Италије долазс, да и Швајцарска није рада да прибегава крајњем среству — економском рату, којн би је впше стао но илаћање царинских такса у злату, У опште узевши, имајући све ово у виду што мало час рекосмо, екоиомскн положај Швајцарске врло је повољан према ономе, што су ма како пссимнстичпе слутње нагаћале нре годину дана. Под заштптом велпкнх тарифа подигле су се многе повс индустрије, а оне које некада једва животарпше даиас су у потпуном јску Ну, то је велика заслуга п приватне ппицнјативе, којз ннје можда ип у једпој земљи толико развпјена, па ни у Еиглеској где је чак и јавна пастава иод њеним утицајем. Многобројна економска предузећа, разне Филантропске устаповс и институције, каквих псма ни у јсдној другој земл.и, дело су приватне иницијативе. Соводом једне скорашње кн.иге1), о којој ће бити говора у овом листу доцније, проговорцћсмо опшпрније о нриватној иницпјативи и њсним мпогобројним дслима. * У Септембру месецу 1892 год. д|)жан је био у Лопдону 1Х-тп мећународнн конгрес оријеиталиста, на коме бн решено, да се ндући конгрес, којн ће трајати од 3 ег до 12 ог Септембра, сазове 1894 год. у Жсневн. Вероватно је, да ће овај коигрес посетпти велики број научника, који у својпм радовима нзучавају Исток н његове језике. Председпик озе сеспје бнће проФесор Ес1оиаг(1 ХауШе, спн познатог фнлософа ХауШе-а Копгрес ће сбухватнти следеће еекције: I. Пндијски н аријски језици; 11. Семитски језицц; Соир (1’оеП зиг 1ез оеиугез (1е П1нНн11хе Јпауе а ОевеУе, раг 1е сарИа1п Раи1 Мапп. Рапз, 1893. ДЕЛО 40