Дело

НИСМО НЗ ЖКНЕВЕ 613 2о Методичко излагање растурених принципа из свију кантоналних законолавстава. Ова, више упоредна, студија изашла је 1893. год.'), 3е На основу прибрапих чињеница и претходних радова написати пројект Федералног крив. законика, који изађе крајем прошле године2). Наш уважени проФесор г. Алфред Готије написао је поводом овога пројекта један низ члвнака у Јоигпа1 Је Сгепеуе од прошле године. Он мисли, да увођењем једног кривич. законика за целу Швајцарску, не би се ни најмање повредиле његове установе, нити би кантони ишта изгубили од свога суверенства, а зна се већ да они овде не попуштају ни за длаку. Истина је, да питање о униФикацији права у опште не заноси толико оне који нису присталнце централизације, то је већином Француски елеменат, који, из страха да се једнога дана не потопи у великом германском мору, гледа врло често са неповерењем на све оно што долази нз Берна. Општн план који јо писац овога пројекта усвојио састоји се из два оделжа: први је посвећен преступима, а други иступима Дакле и овај пројект, по примеру многих скорашњих кривичиих законика, уништио је оне ситне поделе, јер међу њима није било никакве особене разлике. У пројскту нема разлике између ирестуиа и злочина. Сваки одењак тога пројекта садржи један општи део, иостављајући заједничка правила свакој категорији повреда, и један специјални део, у коме се описују сва кажњива дела и одрсђују казне. Сам се пројект одликује краткоћом и простотом пзлагања. Далекс би нас одвело детаљније излагање овога пројекта цремзшило би сврху овога писма. Швајцарски правиици очекују са нестрплењем да овај пројект постанз у скоро закон — тиме ће Швајцарци ноказати нечувени напредак у њиховим установама. Поред проФ Саг1 81оо«б-а највећа част, ако се ово народно дело оствари, принадаће ту скоро преминулом Фодералном саветнику Бошз КисћопиеСу, који је први покренуо ово пптање. * Иницијатива је једно нарочито ио.штичко право бирача у Швајцарској, оиа је најмлађе чедо њене демокрације. Иод иницијативом важа разумети право, које је дато сваком бирачу да предложи нове законе или да тражи поништење већ уведених закоиа. Да Федерално веће узме у обзир захтевање пзвесиог броја гласача. неопходно је нужно, да њихов захтсв буде потпомогнут потписима 50.000 иравнпх гласача. Тек тада Федерално всће износи то пнтање пред парод који има да каже своју последњу реч. ИниВЈе ОшпЈхи&е с!ез бсћ^еЈгепзсћеп 81га&есћ1д уоп Саг1 81оозз. Вазећ 1893.2 кн.. -) УогепклшгГ га еЈпега бсћлтгетсћеп бГгаГ^езеГгћисћ, уоп С. 8Гоозз. Вабећ 1893. Овај је аројект нревео па Францускп Длфред Готије, нроФесор крцв. нрава на овдашњем унцверситету, 40*