Дело

614 Д Е Л 0 цијатива постаје из дана у дан моћно срество у рукама демократских странака. Богатије класе које су имале или још и данас имају власт у својим рукамв, консерватнвне из основа, ретко су се сећале н,жних реформа, од којпх је често радној класи завнсио насушни хлеб и тако су данас, овом установом, принуђени да воде рачуна и о њој. Увођењем инпцијативе донесеие су многе кориспе реФорме у землш. 0 овоме питању писано је у нас прошле годнне иоводом најновијег Кауцковог дела, 1>ег Раг1атеп1:аг1зти8, сНе \’о1кз-^езе1:2§е1ти§ ипс! сНе 8ог1а1РетосгаНе. Ма да је ово полнтичва установа још врло млада — бојати се, да се противници не користе њеним малоњетством — она ће учинити велпке услуге при решавању т. ?. друштвеног аитања, које, по мишљењу извесних консервативних духова, и не постОјИ — али од кога ипак више зазиру но од Вајанове бомбе. Сувишна употреба овога права постаје шкодљпва и не допушта самој установи да се развија временом, а то уноси међу гласаче једпу врсту апатије, која иде често до равнодушности, а то не сме да буде међу члановима једне демокрације. Честим позивањем народа на гласање окамени се у појединцу сваки појам о јавним пословима и онда, као што рекосмо, постаје равнодушан. За то нам је најбољи доказ последње народно гласање приликом једпе уставне ревизије у погледу законске организације заната, коју је предложило Федерално веће н изгласала савезничка скупштина, а коју је народ одбацио са 150.000 гласова, а то је мање од четвртипе целокупног броја гласача. Као што се из овога примера види, има уставних ревизпја које народу предлаже и Федерално веНе. Данас су на дневном реду још две ревнзије, којима Федсрално веће намерава да „попови* Швајцарце за Ускрс, а то су: стварање државне банке и реоргачизација . Федералног већа, о којој ћемо још данас говорити. Ну, дапас се јавио мнење бави једнпм врло важпим пптањем. Тичс се онст једне уставне ревизије народном иницијативом, по којој би конфсдсрација псплатила сваке годино кантонима од царинских прихода на главу два динара, узимајући за основу те поделе број стаповништва по иоследњем попису од 18'Ј2 год. Царински прпходи у Швајцарској износе од прилпкс 30—45 милиона дип. годишње. То значп разделитп кантопима пети део од главног Федералног прихода. У почетку се мнслило, да се тај новац употрсби на усавршавање основне наставо п па организацију јавпе помоћи. Данас јс ово тражење врло опасно, тим прс што су свн извори конФедерације исцриљенп н што јој кантоии пепрестано траже разпе субвенцијс, а наро чпто кад је на дневном реду питањо о беснлатпој лскарској помоћи н обавезиом осигуравању. Ако бп се случајпо усвојила ова ревизија, у што сумњамо, нензбежно бп се морала подићп царпнска тариФа, што би папело великс штете оиштем благостању и упело иеред у економскнм п правним односима ове земљо. Заннтерссоватп кантони за један дсо царипскнх при-