Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 625 нанеије, добра управа државна, поуздани савезници — иа онда да со јавпмо у одбрани своје отаџбине. Али тада се не би могао нп јавити такав предлог о подели Србије; он се јавља само у овим мрачним тренутцима понижења и срама за Србију !.. Разорити све у држави, поткопати јој углед њен, унетп растројство и деморализацију у администрацију: водити борбу са народом и стављати у изглед уну грашње сукобе, унронашћаватп Финанснје и силу народну -— то не улази нп у какве патриотске програме. Да се изврши спрема, да се постигне напредак трсбају нормални услови. У овим се лрплнкама не постиже ништа, до шго се земља у унуграшњем погледу упућује немнрима н Финансијском банкротству! Тај програм у мало што ннсу били већ иснунили једном напредњацн, па су се и сад, у нссвесном савозу са либералима, дали сложно на тај посао. Онде, где је кредит нзгубљен, и где се Финанснје растројавају — не набављају се тонови и нс попуњава ратна спрема. Ко на то озбиљно иомишља, а не парадира само, тај мора захтевати да се овој земљи врате услови мирног нааредовања и развијања... Али на жалост — од тога, као да се веома далеко стоји. II онда, кад сс на срамоту и нашу и нанге земље огпочало да говори о подели њеној, ннје се имало нн способности ни моралне куражи, да се за своју земљу тражн оно. шго је за њено напредовање најбитније ! Нанредњачки и либерални кругови, са оном смесом проблематичних Франкмасона, потпомажу планове због којих је двор и пзвео удар од 9. јануара. Као шг • се млитавост и неспособност ових људн осетнла у питањнма натриотизма, избија она псто тако п на сваком кораку у решавању о мерама, које се предузпмају те да се унутрашње сгање среди. Бнв. краљ је рачунао на либерале и напредњаке у својнм плановима. Помоћу њих уједпнившп пх, мислио је да иобеди радикалну странку. II напредњаци и лпберали нриметили су то, н го пх је натерало на лажно земљиште у оцени створеног положаја. Али се на првом кораку показало даје Фузија нзмсђу нанредњака и либерала и по времену и но задагку којн бн она ионела — немогућна. Времена, кадсе с магарећом вилнцом могло иоубијати хиљаде Фнлистимљана одавна су нрошла“, на је и мисао о уједињавању странака ма по чијем ћеФу прешла у област цолитичких илузија н заблуда. Бпвши краљ, којп се толико заносио својом снагом у додиру с људима, нпје могао ни замислити, да ће се иред његовпм настоЈавањем савез између либерала и напредњака показатн као немогућан. Предузимајући одсудан напад на радикалну странку, он је помншљао да то постигне, наслањајући се на либерале и напредњаке. Давши им тако једну цељ, која им је увек заједничка, он је мислио да пх на њој уједини, нн из далека не очекујући, да ће, при свем гом. биги устезања, па чак и — отказа. Међутим, иредузевши корак, да се радикална странка уништи, бнв. краљ се наједанпут нашао усамљен. 11е налазећи довољно ослонца за своје планове у уједињеним лнбералима и напредњацима, он је сад веома несигурно између та два лабава ослонца балансирао.