Дело

626 Д Е Л 0 Лако јс могућно. да се ни напредњаци нн либерали неби тако млого уетезалп прнмнти се „узвишеног“ задатка, да сатиру једну странку сатирајуГм свој нарол, да тај задатак није нрестављао знатне тешкоће унутрашње, а стављао у изглед н могућне спољне заплете. На том задатку, којн '1ИНП основу целе унутрашње полптике либералне и наиредњачке странке, кушале су оне обе снагу, на су, у место да сагру раднкале, постизале обрнути резултат — онс су губиле све више од свога значаја, п излагале се нрезрењу народном. Победа је неизвесна за њих. Мучноје нобедити једну странку, која има, без прсгварања, уза се народ у Србнји. Ако се у покушају не усне, онда, онда су резултати нознати! Ко нма воље, да пође тако непримамљивим путсмУ! То бп можда у стању бнла само она кратковидост, која хоће насиљем да регулишс иартијску равнотсжу п уређује унуграшње односе, заборављајући да се насиљем нншта нс постиже и не одржава. У знагној мерп утицало је на овакве одлуке и то, што се за последњпх годпна у многоме изменило сгањс, п ако хоћемо, извршно и неки напредак, како у иојмовима, тако и установама. Оно шго је некад сматрано код већине за неопходну потребу — данас се сумњнво оцењује. Срества, која су нскад важила у борби политичкој, — данас су у многоме измењсна, а стара оружја нерадо сс хоће у великим размерама да употребе. Ове‘ промене осетиле су се у доњим редовима странкиним, п отуда онај призор, да вође понашањем н држањем својим данас изазивају негодовање у својој странци. На овом месту, пмамо да нокажемо п ту значајну појаву, да су, после само јсдног озбиљног покушаја да се осуде за безакоња миннстри и чиновннци, ратоборни начелници „помпрљнвс“ владе морали да прсдузимају насилне мере нротиву Начелника срсског и писара, који му нисј донустилн, да се прогиву закона мсша, у н.ихове званичпе радн.е. Од толпког јс утицаја био само покушај за осуду. Све то донело је са свим прпродно, те јс у многоме оладнсла етарЛ ратоборност, а због тога п нсиспадају данашњој влади нослови за руком онако, како би опа желела. Она личп на лончара, коме се сваки чае цена лонац, а он га брнжљпво лепи блатом. Свакојако, у стварним односима, у промењенпм иогодбама борбе, у умном и моралном нанрегку који је учињен у последњем деценпјуму — вал.а гледати ираве узроке оном наседању после п[)Омсне од 6. јануара. Онај незнатни део, који данас ]>аспаљује ста]>п ратобории дух пз доба сејмснске и иолпццјске владавине нрежнвило је време. Они у многом потсећају на поход Дон Кнжота, којн је свуда нраћен смехом и сажаљењем! Напредњацн су билн главнн помагачи и сурадницн на преврату од 6. јануа]>а. Они су га ревпосно 11[>нпремали,'уснешно на н.ему радили, н са свпм 11]>н])Одно, што је бив. краљ ручунао, да ће они тако исто примптп п послсдпце преврата и ионсти одговојшост за њих. Изгледа, као да бив. крал.у помоћ напредњачке странке није сумњао. . 1нбералну сгранку, вал.ало је за ге нлаиове иридобитн — амнестпјом. Она је требала да. нробуди осећања захвалностп код оптуженнх лнбералних мииистара. На та се