Дело

ИОЛИГИЧКН ИГЕГЛЕД Н27 осећањн рачунало, и као да се није иогрешило. Лнбсрални министри толнко су се оссКали захвални, да су били вољнп нрнмити сс владе и указати сваку номоК. По извесним а ноузданнм гласовпма, те се миеије веК бпо примио најнеразмишљенији међу њима. и нокушавао да сондира земљиште, како би се прнмио његов кабивет. Но док су се још тн нреговорн водили, нојављују се у либералној странци знацн растројства. Пређашњи намеспик РистиК, који нпје могао лако да заборави увреду нанету му 1. анрила, дао је на знање, да није време да либерална странка образује владу. Изјава његова, која јо јасно казивала његово гледиште на бављење Миланово у Србији, зав]1шивала се, да у Србији дотле ноКо бити мира, док бнв. краљ искрено но дигне руке са думена њеног. У листу нреко кога је учинио ову изјаву, отночешс, малозатим, да се појављују чланци, у којима сс доказивало да лнберална странка не греба да црими власг, а уз то, ако и из далека, оштро су осуђивани „неразмишљени н]шјатељи“ странке, који су ноказивали готовост да се владе приме из благодарности према бнв. краљу. Овом се врстом циљало на оне, који су се врзли но двору, водеКи преговоре о примању властн. Ова нодвојеност у ногледима међу либералима није могла да остане само у кругу странке. Она јс „неразмишљеношКу“ избила на јавнос г, и прегила да нам изнесе нрљаво рубље ове странке и ирикаже у нравој бојм величине њене, да „пријатељи“ за времена нису обуставили ватру. Али захваљујуКи „не уздржљивпм" омладинцима — лако може да букне овај нримирени расцеп, у отворену борбу. Докле је либералној странци нретила онасноет од расцепа, дотле се у напредној странци, међу утледнијим члановима њеним, појављивало огворено незадовољство због држања Гарашанннова у носледњој промени, нгго странку, тешком муком прикупљану из остатака, неразмишљено ставља у иоложај за њу опасан. Гарашанин, који се у свпма приликама мало одликовао« нолитичким даровима, који нигде није тако несмишљене кораке чинпо и планове нрихватао, као у политици, и ако је сматран за мајстора баш у њој, — нретио је својој странци толико, да је она једног момента, кад су либерали сондирали земљшнте за своју владавину, осеКала нонижсњс странке, која је иостала туђа слушкпња неувиђавношћу свога вође. Данас се веК не пде толико за вођом, колико вођа слуша глас странке. Преврат од 9. јануара, нротив радикала. а вршен са либералћма и напредњацима, дао је на нрвом кораку резултате у обрнутом нравцу. У .Кесто да радикали буду поколебани и расгројсни —• у лпбералној странци дође до расцспа, а напредњачкој и данас раецеп прсти. С каквим се нзгледима онда може улазиги у главну борбу, кад се са пре него што је и чарка отпочета, осеКа растројсгво у онпм редовима, са којима се мисли борба да доврши ? Тегобу овакве ситуације морао је осегити најјачс бивнш краљ Милан. Он је као њсн духовни отац морао најбоље знати, шта му све у њој оскудева. У земљи народ једнодушно стоји уз сгранку која се хоКе да сатре; две странке на које је рачунао — изневеравају га; п казују ДБЛО 41