Дело

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД 631 озбиљних послова : њену материнску и домаћичину дужност нреузела је сесгра )вена, коју су мал не силом довели у кућу. Такав положај њен све ју је впше узнемирнвао, и пробуђено осећање поноса у понижене жене натера је да заборавм н дете и мужа, којим је владала њена оестра. Раздражена и заморена борбом е мужем н сестром, она поста нервозна и учини лудорчју : не толико из љубавн колико од љутнне, из љубоморе, за инат побеже она из своје куће са Валрејом, који јој се непрестано удварао. Муж јој се у Млецима туче с љубавником и убија га. Жилберта се враћа кући да у њој издахне. На први поглед може се опазити, да су прва трп чина ове драме врло лепа по живости радње, по заннмљивости ситуација, иа и но оштрини опсервације. У њима се црта, како изгледа породица, коју не уме управљатн њен природни унравник — огац. Тај човек, којије огац само по имену, толико је модеран, да кућу своју поверава кћери Лујзи, како би имао довољно времена посећиватп глумнце и пратити певачпце. Такав отац, који никад нијеозбиљно разумео живот, није могао поучити своју лакомислену кћер како јој се ваља владати у животу нити је он могао васнитатињу — Жилберту, којој би васшггање било тако погребно н гако драгоцено. Он јс улазио у годчне, ненаучпвшп се памети : увек је био неозбиљан, лак. Иа не само што није могао поирављати крупне мане своје ветрењастс кћери него је готово уживао у њима : у веселој и несталној Жилберти видеоје праву слнку своју, те је Жилберту више волео него Лујзу. Под таквим роднтељем Жилберта се размазила, навикла да мисли само на пријатне ствари, а да све што .је озбиљније и теже забацује, избегава. II старија сестра раднла је нехогице баш као н огац. Штеде1)И очеву мезимицу од досадних послова, Лујза јс припомогла да Жилберта стуин у живот неспремна, слаба. н да је нрви удар нравога живота загечс немоћну, да је изненади и зачуди. Још жешћа јс погрешка Лујзнна у гоме, што је нлеменито угушила у себи љубав према Сарторију, варајући се да се таква љубав може заборавиги. Кад јс дошла у кућу своје сестре, Лујза се толико бринула за њенога сина н њенога мужа, да се у њеном држању могао спазити траг нређашње љубави, који је у очнма Жилберте био толико јак, да ју је прво забринуо а носле занео. Иоред оца н сестре у близини Жилберте находила се још једна личност, која је јако угицала на поводлшву Жилбергу, и док је била девојка а особито кад се удала. То је бароница де Камбри, свстска дама. која ужива у нородичним драмама само кад се ње не тичу, жена жива и окретна, али бистра п нриссбна. Она је новерснпца младога Валреје: она удатој Жилберги говори о његовој силној љубави : она их поучава како да играју своје улогс у комаду, којн ћс се давати за сирогињу, алп сама не нгра: она на послетку има речи да оштро осудн Жилберту, што је напустила мужа — она, која јој је заносно цртала бурни светски живот, која је њу и гонила у иропаст.