Дело

632 Д Е Л 0 Али је од сбиХј који су окружавали Жилберту, највише крив њен муж. Он је бпо врло добар чиновник, али рђав супруг — био је кратковид у љубави. Та његова слабост ноказала се већ у нзбору жене: место да опази Лујзнну топлу оданост према њему, он узимаруку Жилберте и тешку дужност — управљати таквнм ветропиром. Сартори је н невешт, а то је по њега врло рђаво, јер у Жилберте има и тврдоглавости: она још пре венчања говори сестри: „Ја сам собом потпуно задовољна... А! ја добро знам да је он врло јак... али и да је сто пута јачи н да ми покаже да је кадар управљати Европом, опет ми никако пе би до^азао да је кадар унрављати мноме, ФруФруом!“ Он је требао оставити на страну Европу и показати својој жени не само да је воли (то је лако!) него да је он њен човек н господар. Туторисање годи свакој жени, а оно је нрека нотреба за оне које су као Жилберта. Сартори не учн своју жену него је мази, угађа њеним ћудима и кад немају ннмало оправдања. Таквим понашањем нансо је штете и њој н себн, јер је само за њену љубав одбио лепо место у иностранству, које су му нудили, те се тиме замерио у својих старијих и уназадио своју будућност. Својим млаким држањем учинио ]е те је берпосленој Жилберти њена кућа пзгледала нразна и досадна и поред малога еина. Тада је баш била дужност Саргоријева да ономене жену, да је врати кући, себи, детету, али он плашљивац није то могао учиннти. Чак и кад му је сама жена, признавајући дотадашњу лакомисленост, затражила да се брине о оном о чем води бригу њена сестра — и тада није разумео своју жену, Јер је одбио њену ионуду. Такве погрешке жена није могла никако опростнти своме мужу. Сартори је унесрећио своју драгу Жилберту и нагнао је на крајње поступке. Она бежн чак и са бенастим Валрејом. Таква је нрва половина. ове драме. Онаје лепа, јер је у њој вешто иа н сатирнчно нацртана слнка сувремене породицс, у којој је глава блудни отац. Ту је одлично изведен и карактер веселе Жилберте и психолошки гако оправдана иромена у њеном карактеру — жеља да н њу већ једном смаграју не као дете него као жену. Тим изврсним странама драме ваља додатн још и супарништво двеју сестара (Жилберте жене но имену н Лујзе домаћицс). које је особиго тачно оцртано, па ће ее онда вндетн, како морају бити пнтересантни чинови драме, у крјнма ее налазс тако финн иосматрања. Повољном утиску овога дела драме много доприноеи н особига лакосг. с којом су све ситуације гако лепо изнесенс. Прна иогрешка, којом је награђсна овако лспо започета д]»ама, јесте нетачно п неозбиљно Ц])тан,е Сарторија, што сс оеобито опажа нрсма живој н иетипитрј слици њсгове жене. Он волн своју Жилберту н иопушта јој, али - нн еам не зна зашто — нс да јој да буде домаћпца п жена онда, кад она то озби.вно жели, п ако нризнаје да његовој кућн оскудева жена. Па не еамо го него п евојрј свастици Лујзи он ио*