Дело

644 Д Е Л 0 хоризоната и у свима су нађени С е г гааг^агИасеиш и р П с а1иш; остала пак Фауна битно се разликује од Фауне румунских угљоносних слојева коју су наводили С. Стефанеска, Г. Стефанеска Турнуера, ц Фукс. Писац се одсудно изражава за миоценску старост. Солоносна Формација у Влашкој и Молдавији, и ако у њој фосили нису доказани, данас се у онште паралелизује са Вјељпцком. По Р 1П с! е-у, у близини Сланика код села Запода, у повлати Формације соли нађен је нулииорски кречњак са Фосилима, ио којима се ове творевине могу уврстити у медитерански етаж. Исто тако н брезнички бели лапорац са ФораминиФерама ставља Фукс у исти комилекс слојева, т. ј. у медитеран. Сарматска етажа која саставља највећи део Молдавије изгледа да је рестрингована у Влашкој и ограничена на изоловане откосе испод млађих слојева. Ирема карти Д р а г и ч е а н о в о ј, раду Фонтанаи нишчевим наласцима у близини Турне-Северина, сарматске су наслаге констаговане на целој јужној падинп Карпата. Комплекс млађих, бракиских и слатководних, герцијарних слојева изванредно је јако распрострањен и необичне је моћности. То, у вези с огромним богаством особитих облика (нарочито РбПо(1ои-и) и деобом у безброј, добро окарктерисаних нивоа — чини те су ове наслаге најцнтереснији геолошки објекат у Румунији. Али, када се пређе на паралелизовање поједнних чланова његових, ствар нпје тако проста п лака. Фукс је у овом снису покушао да изведе деобу румунских бракискослатководннх гворевина, наглашавајући у исто време да она није овим деФинигивно и детаљно утврђена. Цео комплекс ових слојева он дели у трц групе : 1. К о н г е р и с к и с л о ј е в и. Обухватају слојеве са С о п § е г 1 а г ћ о т ћ о г<1 е а . конгериске слојеве код Ботена, Куцеста, Бербеста и Турцесга, са конгернјама, кардијумима глатким унијама и вивипарама (V 1 V 1Ј) а г а N е и га а у г 1, V. 8 а <1 1 е г ђ V. 1е1о81гаса) 2. П с и л о д о нс к и слојевиса безбројним псилодонима, глагким униЈама, великим вивипарама из груне, УППрага А 1 е х ап 4 г е п 1 и V. Н е_ћ е г Н као и V. ћ Н а г с 1 п а 1 а. 3 У н и о н с к и с л о ј е в и. Са богато украшеним и јако каринагним и чворноватим вивипарама (V 1 V 1 р а г а 81г1с1ига1а, V Иегтап 1 а п а, V. Р П а г ђ V. 8 1- г о 8 8 т а у е г 1 а и а). Када би се ова три румунска одељка хгела да унореде с аналогим аустриским слојевима смаграјући ири том \П V 1 ј» а г а е за меродавне, то бн румунски конгериски слојеви обухватили не само аустриске конгериске наслаге, већ п доње палудинске сдојеве. Румунски исилодонски слојеви одговарали би хоризоигу V х V 1 р а г а ћНагсхпаћа, који се у Аустро-угарској јавља као чисто слагководна творевина, док овде још увек иоказује бракпски карактер.