Дело

ИРЕГЛЕД КЊИГА И ЛПСТОВА 645 На послетку румунски ^унионски слојеви одговарали би хоризонту V 1V1 р а г а 81г1с1ига^а и вишем одељку палудинских слојева. ЈТ. р. ЈТавиовик. Иои 18 Е е & е г. 1Тп поиуеаи ПVге зиг 1а циезНоп 4’ 0г 1 еп 1; х ВП>Но1ће^ие ТЈп1Уег8е11е, 1894, књига за Јануар, стр. 153—160. 0 књизи Виктора Берара, Ба Тшчрпе е! ГћеИИпбше сои1етрога1п било је говора у нашој књижевности и журналистици. Ми, Срби, ноздравили смо је оном љубазношћу, којом поздрављамо л сваку другу свпх оних оријенталиста, који проиутоваше Балканско Полуострово не знајући ни једнога словенског језика — а све у нлеменитој сврси, да припомогну решењу источнога иитања, које над Европом виси као Дамоклов мач. У Француској штампи књига Берарова иримљена је веома лепо, као и свака друга о балканским народпм I, јер су оне врло ретке. Берар долази у ред оних публициста, који пођу на исток „Јепие 4е 1ои1 ргеји&е," у јединој сврси, да нослуже истини. Од свих језика, којим говоре балкански народи, Берар познаје једино грчки. Не чудимо се онда, што је непрестано бивао у друштву Грка, што је нужна упуства п објашњења од њих тражио и шго је најпосле својом књигом изашао као убеђени јелнноФил, што му и сам Леже у неколико замера. Ту скоро наноменусмо, у једном нашем књижевном листу, жалосан Факаг, да дочек, пријем, утиче много на начин пзлагања „истине“ код наших оријенталиста... Ето, поводом горње књиге Берарове написао је .један чланак, чији наслов иснисасмо у зачељу, познати слависта Луј Леже, који као прОФесор предаје у Со11е§е (1е Егапое словенску књижевносг. Можда Је он једини међу странцима компегентан, да проговори са извесним ауторитегом о балканским размирицама, које на нечувен начин у историји екснлоагишу многи званн и названи. Он је нриказао дело Берарово Француској публици у једном раснрострањеном часопису, као што се обично нриказује свака нова књига, и ми не бисмо имали погребе да поново иотржемо то нитање, ношто је о њему говорено прошле године са доста убедљивости у „Јавору“ и „Одјеку.„ Ну Леже се није само ограничио да прикаже ово дело. Не, он је унео и своје реФлексије, како је где гребало. Он је у своме чланку, „Јелна нова књнга о источноме питању“ говорио у нарочитом одељку и о претенсијама Срба на Маћедонију: ц ми, због саме његове важности, а ради да и наша шира чпталачка иублика ирати рад ио овоме питању, доносимо у верноме преводу тај одељак. „Јсдан Је одељак нарочнто интеЈ)есан, велп Леже, у коме Берар испитује срнске прегенсије на Маћедонију. Те су иретенсије скорашње. Срби сањају о освојењу Мећедоније, да би се колико толико утешили за изгубљеном Босном и Херцеговином. Да ли су им ове аспирације дошапнуте из Беча и Пешге, нисам баш доста сигуран. Учи42 *