Дело

Д Е Л 0 64Н нитн да влада раздор међу Словенима, то је традпционална иолитика Аустрије : Б1у111е е! хтрега. Бсрар нејо имао нри руци све библиограФске п картограФСке нодатке — он је само познавао неколике, ограничавајући се нарочито на јсдног српског публицисгу Гопчевића, који је издао пре нст година у Бечу једну дебелу књигу врло лепо илустровану, ну екстра научиу (ех1га-8С1еп1Шдие) за доказивање Србнсма у Маћедонији. Берар дискутује његове закључке и с-а правом им на супрот ставља закључке једног бугарског зналца.(?!), г. Офејкова (иначе Шоиова). који је 1888 год. штамнао у Цариграду једну књигу, написану врло лепим Француским језиком, о Ма&едокским Бугарима1). Он је окарактерисао ситуацију са ових неколнко речи. Срби теже за етнограФским освојењед! Мећедоније, да би себи надокнадили губитак Босне и Херцеговине. Боље се не би могло казати. Словенски етнограФп давно су решили још у напред маћедонско иитање, које Срби тако несрећно покренуше, а које им само резервише — ја се тога плашим — доста горке обмане. ШаФарик у својој карти о словенскпм земљама, која је штамнана у Прагу 1842 год. (81оуапзку 2етеун1) означује Бугаре до Охрида, Костура, Солуна: иста иодела находи се и у карти проФесора Јозе® Ербена, која изађе у Прагу 1868 годинс: у руско.ј карти ђенарала Ритиха (ЕтнограФСка карга нсточних и јужних Словена), која иде уз његово велико дело „Словенски свет,“ а која је штампана у Варшави 1885 год.: у етнограФСкој карти словенских земаља од Мирковића, чије прво издањо изађе у Петрограду 1867 а друго 1874 године; и најносле у сличној карти Комарова, која изађе у Петрограду 1889 године. Поводом ове последње карте догодио се један доста занимљив Факат. Та је карта доирла до Београда и Срби нададоше очајничку дреку, гледајући како им она одузима Мећедонију и нредаје Бугарима. Пдуће годинс карта би но ново штампана, као додагак рускословенском калсндару, коју је издало ^Славјанско благотворигслно оншчество.“ Познато Је, да су се Бугарн удаљили од Русије од неког времена, док јој се Срби нриближише. Да би угодили Србима, петроградски издавачн морали су прибећи једном оштроумном лукавству; они су Маћедонији дали неутралну боју — тако всли једна белешка — да је то земља, чпја етнограФија неје још дово.љно иснитана. Згодан случај да се понови позната реч: „Пањкајте! пањкајте! ииак ће остаги нсшто“ ... Један од мојих пријатеља Грка писао ми јс нре кратког времена, да је немогућно битн пријатељ Грка, ако сс Маћедонија не да његовим земљацпма: један врло интелигентан Србин увераваше мс, да сам учинио ненравду његовој земљи, одричући јој — у једној скорашњој књизи област, без ко]е она не би могла доћи до свога потиуног политичког и економског развитка. За мало што ми неје пребацио незнање или не6 Леже је наиисао иоводом те кљиге чланак ,,О шхгсвима Бугара цј Ма&с,џ>нијеи и штамнао у истоме часонису, где и овај чланак, г. 18иб, књ. XXV, стр. 123—132. 0 том њсговом чланку ми смо донели једну дост.д оиширну белешку у Г)р. 42. прошлогодишњег „Стражилова.“ Н.