Дело

ПРЕГЛЕД КЊИГА II ЛИСТОВА 647 пстпну. Тежак је то посао истраживати истину, а још тежи претендодовати увек је рећп. Ну, и поред доказа, које мало час изнесох, хтео бих да додам још неколике. Константин Јиричек, бивши министар у Софији, а данас проФесор на чешком университету у Прагу, човек је најкомпетентнији за бугарске ствари. Сви они који се баве балканским иитањем нринуђени су да се обрате његовој историји и делу о трј кнежевини '). У једном мање приступачном делу, у чешкој енциклопедији, која још и данас излази, Јиричек је имао прилику да каже последњу реч о томе иитању у дана нњој науци. Он се изражава овако: „Бугари жнве у кнсжевинн Бугарској и у неколиким суседним деловима Турске: у вилајетима андринопољском, солунском, битољском и сконљанском, где су помешани са Куцо-Власима, Арнаутима, Грцима, Турцима п Србима. Простиру се до Шар-нланнне и до костурског и охридског језера“2). Пзвссно је, да Јиречик није ненрнјатељ Срба : он је често посећпвао њнхову земљу, ннше на њиховом језпку и ужива међу њнма заслужено поштовање “ Тако Леже о српским нретенсијама на Маћедонију. Мислимо да има позванијих од нас, који ће „имајући нри руци све библиографске и картограФСке елеменге“ одговорити поштованом слависти, који, иоред свс своје љубави наспрам Словена, на врло чудноват начин маннФестује ту своју љубав ирема Србима. Можда ће се наћи још којп „интелпгентан Србин,“ велимо ми, на ма и „публициста“ са каквим „скстранаучн. м радом, да „с иравом“ постави против разлоге уваженом зналцу словенскпх литература .. Обраћајмо више нажње на оно, што се о нама иише у страним књижевностима! Лченева 1882 г. — Т)ак КигкЦтИшт Ни1^алоп. Праг, 1891 г. -) 81оуп1к ^аиспу. Ираг. 1891, књ. 1\'. стр. 89.