Дело

670 Д Е Л () опрсмс 1ЕПХ0ВИ наследницн п нс могу одржати старп значај п аукторигет. Свакојако јс сад компчно узети гон магистра А]шстотсла н казатп о садржини другога броја Дела сувер не речи : „прилози су сахом слабн." Слабо ће ко више гледати на речи, да су опо. шго он у ирвом „ПЈшказу“ говори всликим дслом „факта, и као таква, она нпти се дају извртатн ипти се о њима може водити дпскусија“! У прегледу Ј)адова на бугарској Флори, којп у Делу пзноси читавпх 12 страна, носвећено је радовима из времена пре ослобођења Бугарско свега 2 етране и неколнко реда; о радовима нзмеђу 1877 и 1889 годнне нема ни пуна страна: сав остали чланак (3/4) говори о радовима нашнх даиа. Онај спОмен ранијих радова не само да не квари него допуњава историску слнку (а и „хронпка" је врста историје) овога прегледа. Грешп п изврће дакле Г. Недић кад каже само : „У хроннци нпје место пабрајању радова што су и])е педесет и впше година на овамо објлв.вснпА Кад бисмо у опште давали вредности сличншт стварима, не би нам тешко било доказатп неоснованост многога ;,Факта“ што износн крнтичар, те утврдптн да нпр. није само у Делу позориште стављено у преглед нз друштвенога живота, или да чланак С. Кукића нс „иоси нсвероватан насловД него да баш тога има и у другим угледним лисговима. Ми бисмо ради бнли говоритп о садржинп Дела и прилога уњему: алп шта ћемо кад Г. критичар не воли о њој говорити! Руси всле: «9тотв кус п не длл ваших'ћ уст.‘‘ 8ато ћемо се зад])жатп само на његову инснстирању „да иутописне црте д-ра М. Р. Веснића и Бранислава Нушнћа не снадају у наукуД То чпнимо јер сс том замеЈжом мисли омаловажити* сад])жпна члаиака, и не обзиремо сс иимало на Г. критичареву изјаву да сс о тим његовнм речпма нс може „водитп дискуспја.“ Ако се пгде наука обрађује, обрађује се ио академијама наука. Не треба ваљда доказнвати да се онај рсд наше академије, у коме јо „академпја наука друштвеиих.“ нс бави Фел.тонима, нричама и несмама. 11а видите: баш нз те је академнје изншао и послс био штампан XXI Сноменнк, у ком је М. Т>. Милићевић изнео аутобиограФИЈу „Кнсз Милош прнча о себи.“ Може бити да треба наиоменутп да се покушало довеети у питање аутентичност те аутобиограФије. То Г. Недпћ јамачно не зна, јер бп онда зиао пмају лн значаја подаци д-ра М. Веснића, којпма ее несумњпво доказује не само аутентпчност кнез-Милошове аутобпограФије него и пстипптост многога њсна казивања. Мп смо уверенп да би и академнја, е пуипм и])авом, бпла отворила ступце свога Споменпка д-ру М Вссппћу, је.р је њ(‘гов прилог исге катсгорпје које п Милнћевпћсв, а вредност мује велнка баш о тога што утврђујс казивања таковскога јунака. Ако јс дакле редакпија Дела по свом „трнан.у“ бсдна, така би ис/га мо]>ала бптп н акадсмпја с л.удима, којп, внш се, и једном г. Нсдпћу улевају иоштован.е. — А „да лн се путонпсппм белсшкама Браппслава Нушпћа унапрс-