Дело

II 0 С Л К Д Н, II В II Г I671 ђује иаукаи, пек) нрееуде нпр. онп. који еу пмалп ирплнкс читати „П[)ве Основе Словснске Књнжевносги међу Балк.чнскнм Словсннма“ од Ст. НоваковпКа, који сс у том дслу с уснехом корпстио нодацима НушнКевпм још у рукопнсу. ПознвајуКн сс овако иа људе којпма се ис можс п не с.че реКп да „бедни“ не знају шта је наука, мнслпмо да је најбољс кад сс пма реч с човеком комс су једпнп разлози • то сам рекао, и прп томе остајем ! V. Зсчточништво н — постуиаоница. Ј>ино Ш1ти, а ие оиитн се !! ! Још зо[шца пе беше забелела. ни Госиођа Даиица иомолила своје лпце, а на траду се отворише врата. 11а њима пзађе бојнокопљаппк коме бисмо по позиатом оружју лако моглп казатм име Љегов пзлазак објавпше трубо, а два херолда прочнташе „Објавленијеи име јунаково : — Дело и његово уредништво кријс намеру свога излажења, ну гајна му није сачувана. — А „вп ете покренулн евој часопнс да њимс из књнжевности истиснете бољс п спремније од себе, као што сте пх нстнслн и у политнцн; ви стс саставили дружнну да извршите преврат у књижевности, да бисге и у њој, као и у државн, ви неспремии н недоучени, овладали.“ — Ако бисте хтели одговорнтн да баш својпм пзлажењем у јавност хо11ете да дате маха беспрнстрасном суђењу, да вас цени, па можда и да вас стане упоређивагн ; кажем вам : неКемо ни оцењивања ни уноређпвања. У вашим двема свсскама нсма нстина неново.љне рсчце ни о јсдном нризнатом књижевном раднику Алп зар ви не почињетс са мном, главом, који сам баш н дигао ирашину око себс тпм што сам ударио на оно нгго су сви до мсне поштовалн *? Тнм ј е доказана ваша намера п ево : „ја Ку је обелодапити да цслом свсту будс јасна“. Ако се усудиге и помнслити да је ово од моје сграпе нелогнчно и незналичко подметање, чскам вас иа болези. па хат вам, хаг ми : топуз вам, тонуз ми: коиље вам, конље ми : сабља вам, сабља ми. Херолди завЈшшше читање, бурни иоздрави давно прссташс. а витез се још оппјаше заносннм мнслнма о јунаштву што Ке почииитп. Није залуду владика Раде назвао јунаштво најслађнм ниКем душевппм „којијем се цјане покољења“. Још впгез нпје честиго нн коракпуо а веК трнјумФујс: у нреглсду садржине друге свеске Дела мссго „белетристика“ стојн „забава“. То је његова заслуга, то пх је он научно! Тако мпсли не знајуКи (куд бп он п на то гледао!) да је без његове критнке са.но уреднпштвб ту пзмену учпнило (п то ие нз онаких разлога каке је Г. НедиК навео.) То сведочн „Одјск“ од 10 Фебруара („Ред“ у ком је „крптика“ Господинова нзашао је нстога дана).... Да је нлсмеиитн Госнодар Кнхот својнм лсђима често набио ледину . своје поноситс отаџбние, то је иознаго чнгаоцу ,■ алн се нс сеКам да је