Дело

II 0 (' Л Е Д Њ II В II Г К 3 Ш повсо ])С‘Ч о Дслу, и(з осгављајуки иа мн[»у ни лпчпости сарадннчке : па п у свом д]»угом.. п])пказуи опетзапнњс за лпчности. Ми говорпмо само о његовпм идсјама. судовима и Јавиом књпжевном раду. До њега стојн да нас не иатера да не остансмо само при томс. Препоручујемо му свакако да, кад буде о нама говорио, добро промислн пре но што опет употребн из рсчнпка цвсће као : клсвета, низак. недостојан. Оснм тога, унотребом се такога стила елабо што може доказати, а најмање да је покојни Војнслав принадао овој или оној нолитичкој груии. Ово се не доказујс ни но томе да лн је јсдна илп друга влад> нокојпнку давала указс и службе, и Г. крптнчар нс чинн акат ппјетета ирема иокојнику нп мудростп ссби, кад мисли да јс код часних људи добнвање службе пресудно за стварање полптпчких увсрења. И са.чо зато штоми тако о гоме мнслимо. нећемо узети да побпјамо тврдњу : да су радикалн одузелн држлвнп хлеб Војиславу. Нама треба похптатп н видсгн прве бојне сударе заточннкове. И другу реч нпјс Његош залуду казао о јунуштву, а он је познавјо то о чем је рекао : „Јунаштво је цар зла свакојака". II то сс обистпннло на Последњем Вптсзу, кад је на рачун своје јуначке частп викнуо : У овом бедном лнсту не штампа сс чак нп опо што бп одговарало слабнм умним силама јаднога уредништва, јер „оно прима и мора да ирима, н не чптајућн нх, све прилоге од својих н народнпх људн.“ И. у нуном ноуздању цар-јунаштва свога, ои вс!1 н обслежава по пмсну људе чије прилогс, ио ираву опаначко.м, Дсло мора прнматн. Па, како је јуначан. соко се испречи, да дочека ишчикане нротивннке. II изађе јсдан иослс првога .,приказа“: укрстише се копља, н једаи сс јунак на ледини нађе, п не диже се внше на тога ненрпјатеља. Ва тнм пођоше друга двојпца. Новн судари, ново клецање ,... ндолази овлашћеиа изјавау „Реду" да сс с тим људима неће полсмпсати (грчка основа „полемиса“ значи: ратовати). То учпни презрена нростота! II витез се вајка, као год нскад Кихот у слпчној прилици : Погрешио сам! Онп су, и цсло уредништво, хтели да дожпве част да ја „опст поведсм реч о њсму (Делу)!и II завегује сс вигез : нсће се внше с простотом тућн ! Он ће чскати само докторе п докторпспме ! Допста. док се на његове радовс пз пснхологпје и логнке крене Вундт нли Кен, јавно се Јагић на његове крнтичкс студије! Да лп су тн ударцп мање тешки од онпх, којнма је нростота некога прогрувала? * Витез од Манше имао је пскренпх душа п пријатеља око себе. Кад онп впдеше до чсга њега доведошс књнге које њсгова слаба иамег нс могаше сварнти, онн унотребнше омнљсно шпанско с[)Сдетво — угарак у облику ауто-да-ФС-ја — н сиалпше његову бпблиотеку. Рскло би се да је Г. Недић нмао неку болсћу душу око себе, која је вп цма колико му частн чпнн њсгово јављање свету у последње време: можда сс н