Дело

оЗ О Т Р 0 в узданом, а шта је свст говорио, мало се је тицало. Па нп обзнр прсма мужу ннјс изазвао у ње сумње:он се никада ни 'најмање нпје показнвао љубоморним. Од како су се узелн, Карстен Левдал је врло љубазно предуеретао младс људс, који су се с времена на времс нриближивали госиођи Венки. н})ивучеии њеном леиотом н живахношћу. По неки пут дошла је чак нроФесорка сама до уверења, да он у својој великодушностн претерује : али је морала онда ииак на послетку увек да нризна, да је много што шта само ио себи ирестало његовим паметним и смишљеним нонашањем, што ic изгледало сумњиво. До њс саме никада ннсу озбиљно дошле ове стварн и јамачно баш с тога, што се дешавало све тако тихо н слободно: на ипак још није била удата за Карстсна Левдала. када је већ увидела, како се слабо слажу у по некпм стварима. Он је бпо толико обазрив, толнко до несносностп корекган, да јој је често изгледао кукавички п неноверљнв. Па ипак је његов карактер имао у себн нечега. Финога п витешкога, што га је увек одржало у њеним очнма, на н ако га ннје особпто поштовала n ако он није много вредео за њу, ннак нпје осстила толпку празнину, да би се са свим одвратила од њега. Иа уз то је сад била и сгара ! Нмала јс већ у пола одраслога сина: имала је пскуства п смишљености: шта да се дакле лпбп ? 8ар не бн чак бнло смешно од њс да себп уобразн, да јс тако онасна ? Она је даклс свег оставила да говорн — што је он н радио — и одаде се без размишљања нријатној свесностн, да за свакодневнога пријатеља има леиушкастога> ибрмзовчнога и без иредрасуда човека, који јс с дивљењем слушао развпјање њених пдеја, којо јс њен муж обично називао настраним. Тиме јс нак нссвеено учинила крађу Авраму, а она је то у толико слабије осећала, у колнко се у исти мах десила толнка јака промена с тим дечаком. Он впше пијс нмао матср да запиткује за стотину ствари, нити је више захтевао да се она с њнме забавља и нгра улогу госпође ; уз то је у ње још осгао оеећај неиоузданости према њему, тако да је можда била према њему нешто занста u новучена. Прн иогребу малога Марија исказала је госнођа Готвалд жељу, да Аврам идс поред свсштеника пза сандука : та он је био најбољи друг њсиога сина, а сродника нијс ни имао. Ректор пак то није хтео допуCTiiTu : Аврам јс морао да нде с друговима и захвалн Богу. што му се п то донустило. То је на иослетку довело до тога, да јо сва школа, а тпме н знатан део варошн. дошла до уверења, да је овај Аврам Левдал зао друг. ПроФесора је стало напора, да своме сину не опростн ирерано; он је био врло задовољан, што је његова метода имала тако доброга успеха, а у душп својој осећао је сажаљења нрема јадноме дечку, који је ишао тамо амо као изгнаник, док су међу тим сви водили рачуна о њему. На иослетку се ннје могао дуже уздржатп већ му u но кад кад показа по који осмејак u рече му по коју реч. Ови нрвп знаци пријатељства падалц су као киша блаженства на Аврама. Ипак није нико као огац. говорио је он ДЕЛО II 3