Дело

Д Е Л 0 34 у себи, и мање uero ли икада био је у стању, да разуме, како је таквоме оду могао да учини толику бригу. Сад је пак покушавао u у најмањим ириликама, да себи иридобије мало хвале; показивао се нажљив н услужан ири столу, спремао би у вече iipo<i>ecopy нануче, и кад се ириближио годишњи испнт, спремао се врло вредно за истп. Иначе је проФесорка обпчно прнсуствовала иснитним свечаностима, п увек се, од како je њен син као дечак иошао у школу, радовала, када је он нрозиват, када би тада сам изашао до катедре, када би ту примио своје сведочанство о исииту и мало се поклонио. при чем би се и она мало главом поклонила. Али кад је сада видела, како је њен муж везао око врата белу мараму, да ирисуствује исииту као еФор — до сада је увек мислила, да он као и она иде на испит ради њнховога малога Аврама — учини јој се гадно, да се родитељи само једном у години о исгштној свечаности виђају у школи, док се међу тим сву драгу годину не брину за своју деду. Није хтела више ништа да има заједничкога са лажном сликом, да видп свога мужа на столици с високим наслоном поред председннка општине као израз родитељскога суделовања у школском раду. Псто тако није хтела да помеша своје сузе са сузама толико неразумних матера, које су плакале због ректорове лепе беседе, када је тако лепо говорио о школн и о завичају и о огаџбини. За то оставн прОФесора да сам иде са Аврамом, не дајуКи томе разлога; проФесор је нак разумеде н не заиита за узрок. То нре нодне пзгледало јој је врло дуго; она би радо била отишла на школску свечаност, али се једном била решила, да не иде. На нослетку узе шешир и сунцобран, да иође у шетњу ; био je 13. јуни а ведар и свеж летњи дан. Оде новој Фабрици. Михаило Мортман често је био молио, да дође до Фабрике, да јој може да нокаже све красоте. Она се ни мало није борила у себи око тога, ношто је то била са свим невина ствар ; сав је свет већ био у Фабрици, а уз то — шта је њу опет стало? Па ииак није могла прикрити слабо лупање срца, када се усиела на висину и када је ваљало да се спусти у залив између брежуљака, где су стајале нове зграде. Она га спази већ из далека. Стајао је доле код кеја на огромном једном комаду граннга ; у једној је руци држао савијутак цртежа, а другом је hciiito ноказивао, довикујући нешто радницима, који су били заузетп тиме, да из једне теретне лађе ваде гвоздсне нлоче номоћу новога чекрка. Сиво летње одело прииило се јако о њсгово витко тело: на глави је носио чудноватн енглески шешнр. којп му је лепо долпковао, уз то панталоне до колена и у место дугачких чизама, због топлога сухога времена, ципеле од платна са жутим кајишевима. Човек не би могао себн „рад“ леише представнтн, и како је тако интелигентно и надмоћно са савијутком цртежа стајао на огромној основици, изгледао је такав, какав мора у данашње време да изгледа инжињер. Када је спази другп иут, скочи с камена ; јер кадјепрви иут спазио још далеко горе на внсу, био се попео на камен. Сада похига њој на сусрет н по-