Дело

I > 40 д е i о посла по випо и наста мала иородична свечаност. Аврам се осећао лак као птица н када се куцнуо с оцем. помисли : отац је ипак највећи и најкраснији човек на овоме свету. Али се данас осети занесен према матери, као што давно није. Управо је љубио обоје подједнако, и пливао је у мору бескрајне среће. док је међу тим оно, штојеморао ирстрпети, нЈ»ешло у тамну успомену. коју је био ]>ад заборавити u истрти. „Нисам ли ја казао,“ одговори нроФесор, кад је она причала, где је била, ,,3aj) ти нс узпмаш жпвога учешћа у Фабрици ?“ Она се пак смејаше и не п|>отивуЈ>ече ништа: та она је данас бнла тако лака и срећна.' — НаставиКе ее —