Дело

0 Т Р 0 в 39 Али сви су изгледали, као да су са свим сити ове красне ствари и као да жудно очекују, да се свечаност једном свршп. „А ви, мојп драги сарадници!“ рече ректор с потресеним гласом, „ви, којн с-те се одали тешкоме али леноме нозиву, да омладину упућујете у знању и нравствености нека би вам Свемогући и на даље дао снаге, да с истом ревношћу, с истом збиљом, с истом љубављу радите на вашем значајноме нослу. Примите моју и школину захвалност за овај ваш рад у прошлој години, да Бог да, да се овде онет нађемо свежп и здрави, да опот почнемо с-вој рад.“ По том се окрете малишанима, и замоли в])ло усрдно, да се паште у свакој врлини u да раде у служби доброга. као што то доликује деци светлости. Hu једно матерннско око при том не оста сухо и добри ректор говорио је даље о детету, о дечјем срцу и о дечјем веровању ; а после тога се сврши, једва једном, свечаноет завршном молнтвом и песмом, за које сва школа уста на ноге. Велика је била гужва при излажењу : јер нн једна сила земаљска није више могла уздржати дечаке. До душе наредба је тражила, даученицн треба да чекају, док слушаоци не изиђу из дворане и да тек после изиђу у реду и по разредима: али ипак један ио један отрча сл свога места, нрогура се међу госпође и умаче. Угрејане и уплакане прокрчише себн и матере пут из дворнице — од оцева мало нх је било дошло. Било је красно видети омладнну овако скупљену, а како је дивно и смишљено говорио ректор ! Он јс до ду е могао пропустити, да на крају беседе укаже на немар родитељски према раду школиноме: то сс свакако није могло односити и на оне, који су били присутни, алн је у толико више вредело о родитељима. који нису дошли на свечанос-т на нример о госнођи Левдал. То је било и сувише, нарочито што.јењен муж био e<i>op! Она уираво није долазпла нигде, где се могла чути реч Божја. Деца и одрасли хигали су из школе : добро васпнтана деца ишла су уљудно иоред својнх родптеља и држали су своја сведочанства савијена у руци, друга су отишла иза школске зграде, исцепала су сврје сведочанство и згазила су га ногама : једна одјурише с виком и индијанским скоковима: четирп црна канута иак ишла су иза учитеља, да иопију чашицу горе у ректоровој соби. Аврам са својим оцем оде кући. ПроФесор Левдал био је узбуђен, Кад су тако пшли један поред другога, рече он сину : „Ти сибио ваљан дечко, Авраме, и ја из тога видим, да сн озбиљно вољан, да своју погрешку изгладиш : а сада нећемо више да је номенемо. Ја ћу иректору поменути, да се та ствар више не спомиње.и Аврам улете у собу и повпка : „Мати, маги. постао сам другн у разреду!“ ПроФесорка радосна му потрча на сусрет, загрли га, нољуби га и поче играти с њиме, а када је прОФесор као обично рекао евоје: „Мпр. децо !“ засмеја се она, узе сина за руку и оде за сто. ПроФесор