Дело

48 Д Е Л 0 Cliatliam а нарочпто Виљем Пит, који је како вели Дмнрије. гто Tođd-y, задао послодњи удар владању но деиартманима, т. ј. саобраћавању свакога ресортнога мипистра директно са Краљсм: оп је контролу над поједнннм миинстарствима ирепео на цео кабинет и на минпстра нредседпика. Такав је у Фра.нцуској бпо старн Казпмнр Псријс, па такав је исти и млађи Казнмир Перпјс, садашњи министар нрсдседник у Француској. То је био повод п разлазу Бисмаркову с царем п оставци његовој: ни он, ма да у Пруској и нема праве уставностн, као што то прнзнају и сви немачки бо.ви пнсци, међу којима п Холцнедорф,1} није хтео допустити, да владалац директно, мимо мпнистра председника, онштп са појединнм министрима. Сва важнија пптања, која посредно илн пепосредно имају утицаја на целокупну иолитику и уираву земље, расправл.ају сс у савету мипистарском, и свакп је министар дужап по усвојеном гледпшту у савету управљати се и мпшљење владе бранитп и пред Скупштином п пред владаоцем. Свакп мииистар све иоле важније предлоге и намере дужан је саопштити миннстру председнику, пре него их пред савет мипистарски изнесе, п он пх, ако су теже и деликатније природе, поверава двојнци тројици мшшстара да их нарочито проуче, ире него се о њима у мшшстарском савету поведе реч н донесе одлука. Само у пптањима која пе задмру у општу полптику, која не доднрују целу владу, обнчно у пптањнма скроз специјалним и пмтањима внше ириватнога права иоједини министри могу и пред парламентом псказивати и своја, често субјективна гледишта, која се MOiy и разилазити. с мишљењем и гледиштима осталих министара. Али како се у том не може нпкад утврдити неко оиште правило, н како су у разнпм временима и разна питања такве прнроде, то увек кабинет има да означн где се тако може да поступи. Ц У Reclitsencyklopađie, издање 5. стр. 1097. Немачка система је, дакле, нешто средње пнме1)у апсолутнама п констптуцноналилма. Отуда у Немаца да минпстрп не премапотписују све државне актс, нпр. акта аа одлпковање (давање ордена), тптуле, п нослаппде viivlicno на скупштпну. Док ла правну врсдносг свакош државнога акта у нравој уставној аемл.и нотребан је преманртпис миннстров, Rechtsencyclopadie, стр. .117, наш Устав, члап 50,