Дело

УСТАВИА И ДРУШТВЕН0-Н0ЛЦТ11ЧКА НИТАЊА По садашњем стању енглеске уставностп п парламентарности1) одношаји између Круне и кабинета овакви су: Краљ још од времена Ђорђа I не председава седницама мпнистарским. Њнх сазива и председава им министар председник, често пута на захтев појединих министара Он износи питања за расправу и руководи дебату у савету, мири протнвностп, одржава јединство и стара се да се усвојени програм вршп, захтевајући од свакога министра сва потребна обавештења и водећи у неку руку надзор над управом појединих министарстава. Везу између кабннета и владаоца одржава мннистар председник Он владаоца о свему ебавештава, а владалац се на њега за све обраћа. Министар председник, с кабинетом, управња, а владалац саветује, умерава, опомиње, па, где треба, и слободи, окуражава. Крањ има, по Беџготу, три јасна права: да буде питан н саслушан, да бадри и слободи, н да напомене влади чини. Он l) Често се ова два појма уставност ц парламентарност xoLe да одвоје, па, шга више, кад кад, и у нротивност да ставе. Оставл>ају1.н да другом приликом више о том проговоримо, овде ћемо само толпко поменути : да је парламентарност неизбежна последцца, или, ако се хоће, логнчна последица уставностн у правом њеном, сувременом смислу. II 1'де нема парламентарности, ту нема ни нраве уставности, као што нам то Немачка u живим примером показује. Енглеска је за то, такође, жив доказ : Чпм је уетавносг извојевана, и у право у оној мери у којој се она развијала, одмах је уетолице за њом ишла н парламентарност. Парламентарност — то је уцраво живот уставности, то је жпва уставност. Суштпна пардаментарности то је завнсност владе од скупштинске већпне, а у томе је u суштина монархиске уставностц ; јер где министрн не зависе од скупштине, тамо можо бити само ово двоје : блажи или оштрији апсолутизам, пли уставна одговорност u променлшвост поглавара државе, као што је у Америци, где је нзвршна и законодавна власт потнуно одвојена једна од друге. (Види, за ово последње, Dr. Carl Gareis, Allgemeines Staatsrecht, стр. 55 — 53, (54.). Ево како немац Баумбах карактерише парламентарност: „парламентарна владавнна, пли парламентарни систем је онај облик владавине, где је монарх уставно везан за иристанак Народне Скупштине у законодавству u у свим важнијим владавинским актима и поступцима. Тим именом се, дал>е, специјално означава онај начнн владаља, где је државни поглавар и тиме у сагласности са вољом народа, што своје прве саветннке u министре узимл.е из већине Народнога Нредставништва — систем, који је нарочпто строго у Енглеској изведен. 31инистарство, које нема за собом већнну нринуђено је, по томе, да одступн. II у континенталним уставним државама овај систем добија све више превагу, јер је безусловно потребно да између Фактора законодавства, владе н Народнога Нредставништва, постојп што потпунија хармонија. (Staat.siexikon, von Dr. Bamnbach, Leipzig, 1882. г., стр. 402.) ДЕЛО II 4