Дело

50 Д Е Л 0 има ираво да буде извештаван о свему што владу занима и интересује, и о свнма мерама и одлукама кабинета, које министар председник њему на одобрење подноси.1) С друге стране Краљ је дужан с истом искреношћу и отвореношћу да одржава најлојалније односе са својим саветницима, министрима. Један писац енглески, Hearn, у свом делу Gonvernment of Englanđ, стр, 121 'г) сматра, с основом, лојално, искрено поверење Кражево према министрима као погодбу исто тако битну за парламеитарну владу као и одговорност министарску пред скупштином. Он је дужан, докле су год они у дужности поклањати им нотпуно поверење своје и уздржавати се од свакога поступка који би могао једин тво кабинетета реметити, или му положај пред скупштином или иначе отежавати. Шта више владалац је дужан то јединство подржавати и споразум владе са скунштином олакшавати. Из истога разлога владалац се мора уздржавати и избегавати сваку везу и општење с опозицпјом скупштинском, и у опште са политпчким непријатељима владе. Ако и не мора бити ослоњен једпно на миш.вење својих ммнистара, он га, опет, не може да тражи од њуди партиских и мимо знања свога кабипета, њему иза леђа. За то се владаоцу у Енглеској прпзнаје само право, да се саветује с врло ограниченим бројем високопоставл>енпх н заслужних жуди, који стоје ван иартиске и аолитичке борбе, као што је то био нринц Алберт у Енглеској, нли Ј. Van Praet, у Белгији, и то све у највећој дискрецији према јавности. Чак и у приватним разговорима с најближом околином својом влалалац има да се уздржава од свакога разговора о политици или питањима државним која занимају кабинет. И да би сигурност у том била јача и потпунија, одавно је већ, у Енглеској, обичај, да се с променом министарства чине проУтицај Краљев на миннстре утицај је морални: он се адресу.је на ум, на разлог, вели Гледстон. ()н је тајан, додаје Веџгот, п тајна је та неопходна за саму љегову егзистенцију. „Неодговорност и неновредност Краљеве личности не могу се поштовати, завршује Динрије, ако акција Крал.ева ностане јавна; и утицај овај је час већи, час Maibii : повеКава га способност, искуство и карактер владаоца, а смањује таленат н н рав мпнистара, илн моК и слога н.ихове странке у Скупштини“. а) Наведен у L. Dapriez, Les Ministres, tome premier, Paris, 1892., од кога смо и "ве остале главније податке о уставности у Енглеској и другнм земљама узели, где нпеу други пдсцп пзречно наведени.