Дело

574 Д Е Л 0 у својој студнјн о Берлинском кошресу (La Revue de droit i n t e rnational, кн>. XIII, 1881 г., стр. 585), нншућн о окупацијн Босне н Хе])цеговине, казао : „да су ове н])Овннцнје том окупацнјом став.вене у један најчудноватнјн положај, који се не ии могао уврстпти нн уједну од познатнх правнпчкпх категорија“. Блунчли је један од првих ауторп гета у међународном праву, а и да не спомињемо мпшљења Мартенсаг Рпвпјера, Ролен-Жакмена, п другнх. Говорећи о народностима у Боснн, видели смо да Србе назнва „Greco-orientauxw и да увек, са неким нарочнтнм планом, нзбегава да спомене пме Србнн. Говорећи о Бошњацима, ваљда као народности, он спомиње п „српске“ сељаке, хгевши тиме снгурно да покаже разлнку лзмећу ,,српских“ и „бошњачких“ сељака. Не, ово је п сувпше ! Луј Леже је куд н камо правпчнпјп, управо мнлостнвнјн за Србе. Он нам, у своме чланку о Боснп н Херцеговинн (La Grande Е n с у с 1 о р е d i е,. књ. VII, стр. 457), казује: да целокупно становнпштво припада раси српској илн хрватској (? !)— c'est tout un, велп он, једнп су православнп а други католнци. За тим постоји и трећи елеменат, којп је последица турске навале н поплаве, то је један део Босанаца Мухамедове вере. Попнсом од 1885 годпне бнло је у овим иокрајпнама 1,336.091 становника, од којпх су 571.250 иравославни : 492.700 мухамедовци : 205.788 католици и 5805 Јевреји. Он завршује, да је укупно српски елеменат најмоћнији п наЈМНОгобројнпји. Оволико, као одговор, на „Greco-orientaux“! Онамо где пнсац говори о амбицијама Србпје п њеној агптацијп у Босни пмали бпсмо да кажемо само оволнко : увек кад су била у пнтању права српскога народа, требало је обманути јавно мњење у Европп н рећн да не постоје, наши противници говоре о амбпцијама Србије п Црне Горе. То им је још једино оружЈ’е, koj’iim — на жалост — обмањују свет, а које ће им се у скоро — надајмо се — избитп из руку. II у дневнпм листовима п у државнпчкпм студијама могу писатн све оно, што им годи — тек ми емо на чнсто са тиме, да се окуиацијом хтело, да се Србија стави коначно иод завнсност Ауетрије. Тиме је, мисле некп, п питање о нашем народном уједињењу одложено, пошто је Аустрији огворен нут ка Солуну, где је њене амбиције гоне. На завршетку ипак смо благодарнп пошт. писцу, који нам је иоред задатпх рана ублажпо ббле, казавшн не много зла, као што он то рече,. већ много истине о аустриској управи у Босни. Женева. Никола С. Петровић. „Ру сскаи христомат1а, ci> руско-чешско-сербскимљ словоуказателемЂ. Прага. Издателв Удуардљ Валечка. 1894.“ 8°. XIX. 281. Бнће да је прва руека читанка за Србе она Кулаковског,1) али она !) Руска читанка за Велнку Школу. Саставно Платон Кулак^вски. У Београду. Штампа и издаље државне штампарије 1879. 8°. 112.