Дело

X А .1 Д У К С Т А Н К 0 21 то није глас нп човечјм ни животињски... То је глас тавне ноћн: дубок, и таван, и неодређен, и силан, и тајанствен; глас, који те раздрага, алн ти од њега и памет стане, и крв се леди; глас, који те убија алн и крепи — према расположењу душе твоје.... II од ове горе ухвати га страх. Од горе у коју је побегао!... Ухвати га страх у сред луга, где, можда, ннја ипкад крочила нога човечја... Он се осети сам, оставњен и од Бога и од л>удн. Сам, у сред природе пуне жнвота: код неба, —без неба, код Бога без Бога, код онолике родитењске и братске љубавп — без љубави! Никога код њега, никога око њега, никога над њим ■сем страха... Он му се једини натурио за прнјатеља. И он наже да побегне од тога пријатеља... Јурио је и јурно. На један пут стаде. Учини му се да угледа ватру. али ватру велику, као да кућа гори. Он застаде дрхћући, а хладан зној поцури низ слепе очп н лице... Ватра је била велнка, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више н впше... II он осети топлоту тога пламена... Мало по мало, ватра се поче тулити ; а изнад дрвећа подиже се месец, истина, мило окрњен — после уштапа — али опет великн и сјајан. Први пут, те ноћи, дахну он душом... Месец му осветли шуму, а њему као да свану. Застајаше овде онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути. II после малог тумарања нађе је. II осеги ластак у души... Био је уверен да ће га та путања известп на пут. А то га је веселило. Та само да му би опроститп се ове пусте дубраве ! Нису л>уди тако страшнп! Страх је пустолина. јер у пустолпнп осећаш како су п твоје груди празне.... И он пусти кораке... Али... на један пут застаде... На неколико корака, пред њим, поче пуцати грање, као да неко иде. Он диже главу и внде пред собом човека... Да је смотрно вука илп медведа лакше бн му бнло...