Дело

22 Д Е Л 0 Прва мисао беше му: Станко... Од те сенке, што му се лагано приближавала, учини му се Станко. Учини му се да види и гараву цев управљену правце на груди његове. . Сву ноћ је обамирао. али сад умре!... Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ, кад му жпле подсечеш... Затвори очи да ништа не би видео... И, учини му се: као приђе неко и наднесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже... Он осети како га та рука све вигпе и више стеже; како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата... Дах му се почо губпти... II... он се обнезнани... — наставнће се —