Дело

-28 Д Е Л 0 и захватио корак. А незнана сила гонн и зове : сину, сину свом! Преноћио би где су га примили, јео је што је судбина у торбу положила. Сјутра, рано. дошао је на крагујевачку станицу и чнтавих пет сатп чекао да се повезе. Са чудом ie гледао v ону неман. што баца дим и јури по прузи и с бојажљивошћу се иопео у кола и гледао како пород очију само промичу људи, поља. се.ла. брегови. Нит’ је што окусио, нити се за све време вожње макнуо с места. Кад га је ко од путника запитао што, одговорио би, али место није остављао. До Београда нигде није нзлазио Кад изиђе сав свет. изиђе и он. . . . И ево га у Београду. Дође да види сина кога није видео једанаест година. Ту, у овом граду, живи његов Јеврем, којега је изгубио још пре толико годнна — кад је то себе било ! Још му зуји у ушима и присећа се свега шта је нреживео. Нестрпељиво је загледао кроз прозор од вагона, мислећп на то. хоће ли скоро бити код сина. Садјеблизу. У даљини се види грдна пространа варош са начичканим кућама, све једна до друге. Прође воз неке високе зидине, високе и мрачне, а с леве остави пшроку реку и бескрајну раван. Кад престаде дуготрајно звиждање, он чу реч Београд и свет, кад воз стаде, покуља на поље. Кад нзиђе свет изиђе и он. Око њега ври метеж и галама, тутњава, псовка. разговор, смех, дозивање — све се то смешало у сумраку и притипгге му мисли. Јастаде мало да се прибере, па онда сбеси празну торбицу о раме и пође за гомилом, као и остали путници, брижно гледајући око себе. Ма је ли ово Биоград ? ослови он једнога поред себе. — Биоград, да богме ! Разиђе се свет, престаде галама, одоше кола, он још стоји у једном углу и гледа за последњим таљигама што носе неке сандуке. Јастаде тако неко време, па кад виде да један човек затвара сва врата, и он се полако упути за таљигама. Кад је ушао у варош, већ нола ноћ. Изишао на прву раскрсницу н застао: улице на све стране, читава мрежа од улица. Куда да крене ? Пролазе људи, зврје кола, а он блене у све, али не зна. на коју ће страну. Ну главно