Дело

29 0 Т А Ц је, сад, да наI>с* преноћиште, а после Ке лако. Главно7 да је ту, ту, где се његон син находи; иотпа/КнКе га. па ће га и наћи. Куда погледа, иут и редови Kylia са обе стране. i'i )0лазе л>уди поред њега и на једну и на другу страну иду п лево и десно. горе и доле. Запиљи се у једног, да га запита за upeноћшите : — Молим ти се . . . Човек мину поред њега и не чувши му речи. Запита још једног. II овај ирође даље п не даде одгокора. Старцу ее набра лице бригом. — А где ћу, у бестраг, сад ? Најпосле, заустави једног човека. — Бог ти душа. где бих могао да преноћим? Странац га иогледа чудно. — Где да преноћиш ? — Ја. — У меани. — А где је меана ? Ено тамо. и непознати мрдну главом, цружи руку н оде свјим путем Већ се мрак наталожио. Од једном заждише се, саме од себе, нске беле светиљке, затрне око кад у њих погледаш. Проредили се људи по улицама, галама се стишава. Спусти се ноћ; он остављен и изгубљен иде из једног сокака у други — поред њега промичу непознате прилике ; у даљини, право, пружа се чигав низ оних белих светиљака, а куће све једна уз другу се потискуiy и иигде поља или празне нростарије. Даље тамо опет свегиљке, дућани; и све то као иде и окреће се око њега. Из једне мрачне улице зачу свирку у близини. Хвала Богу, то ће бити меана! И штукну у мрак за свирком да потражн преноћишта. Уђе унутра и затражн домаћина, али га овај одби — Нема овде квартиља . . . - Ама ја ћу овде на клуиу . . и илатићу . . Нема, браге, овде. II онет ее нађе на улици. Учнни му се јако чудно да Београд има тако много домова и дућана, толико многа народа и ни једнога не познаје. Иомисли да је много далеко од свога