Дело

38 Д Е Л 0 смеса логорског и градског живота, лепог града и каљавог бивуака, не само да није лепа, но је чисто одвратна са оним нередом: вама чак изгледа, да је све пренлашено, све се некуд жури, не зна шта да ради. Но загледајте из ближе та л>удска лица, која се крећу око вас, п ви ћете са свим друго нешто разумети. Погледајте макар оног Фурштатског солдачића, који води на иојиште некакву мрку тројку и тако еиокојно мрмља себи нешто под нос, да и не мисли да залута у овој разноврсној гомили, која за њега и не ностоји, већ да он врши сврј иосао, ма какав он био — појити коње или вући топове — тако мирно, одсечно и равнодушно, као да то све бива тамо негде у Тули или Саранску. Такав исти израз читате ви и на лицу онога ОФицира, којн, са одвећ белим рукавицама, пролази овуда, и на лицу матроса, којп пуши, седећи на барикади, u на лицу радника војника, који се крећу са носилама, и на лицу оне девојке, Koja, бојећи се да не укваси своју ружичасту хаљину, с-какуће по камену нреко улпце. Да, вас насигурно очекује разочарање, ако први нуг улазите у Севастоиољ. У залуд ћете ви тражити ма на ком лицу трагове журбе, плашње или чак ентузијазма, готовосги за смрт, одлучности, — ни чега од тога нема : ви видите људе раднике који су спокојно заузети својим послом, тако да ћете ви још замерити себи за сувишно одушенљсње н посумњати мало у истинитост појма о јунаштву заштитника Севастопоља, који се сгворио у вама по причању, онисима и по изгледу и звуцима са Северне стране. Ну пре, него што посумњате, отидите на басгионе, погледајте заштитннке Саваетоиоља на самом месту одбране, или, боље, свратите нраво у онај дом, што је пре служио за ссвастонољску касину, на чијим вратницама стоје војнпци с носилама, — ви ћете тамо угледаги заштитнике Севастоиоља, тамо ћете видеги ужасне и суморне, велике н интересне, но чудне и узвишене ирпзоре. Ви улазите у велики салон касински. Тек што сте отворили врата, иоразп вас изглед н задах од четрдесет или недесет ампутованих и тешко рањених болесника, који леже на креветнма а већи део на поду. Не верујге осећању, које вас задржава на ирагу, — то је рђаво осећање; идите напред, нс стидите се тога, што сте ви дошли да видите мученике, не стидите се да им ириђете и поговорите с њима: јадници воле да виде човечје лице које их жали, воле да причају о својим шггњама и да чују речи љубавн н учешћа. Ви пролазите међу ностељама и тражиге лицс мање строжије и које мање нати, вп се одлучујете и прилазите му. Гдс сп ти рањен ? — питаге бојажл.иво једног старог н ислабелог војника, који, седећи на кревету, гледа вас доброћудно и, рск'о бих, зове вас да му приђете. Ја велим: „иитате бојажљиво“, с тога што муке, осим дубоког учешћа, улевају вам страх да ис увредите и велико уважсње оному, који нх подноси.