Дело

ОПСАДА СЕВАСТОПОЉА 37 — напред стари матрос у камиљем кожуху и белокоси дечко, који, ћутећи, усрдно раде веслима. Ви гледаге нојасасте гомиле бродова, које су близо и далеко разасуте ио луци и црне тачке шалупа, која се крећу но јасном плавстнилу, н лепе, јасне градске зграде, осветљене ружичастим зрацима јутарњег сунца, и белу линнју насипа осуту пеном, и потопљене бродовс. од којих по где-где стрче црни крајеви катарака, и далеку непријатељску флоту, која се њиха и трепери на крнсталном хори-зонту морском, и пенушаву струју, у којој играју слани мехурићи шго се днжу од весала : ви слушате равномерне звуке гласова, којн но води до вас долећу, и величанствене звуке паљбе, која, како вам се чини, •све biiuic јача у Севастопољу. Не може бити, да прн мисли, да сте и ви у Севастопољу, не проникне у душу вашу осећање некаквог јунаштва, гордости и да се крв не креће брже у жилама вашим. — Ваше благородије, држнге ираво наКпстентин )! — рекне вам старац-матрос, осврћућп се назад, да би оцснио правац, који ви дајете чуну. — А, на њему су још сви топови, — опази белокос-и дечко, пролазсћи норед брода н расматрајући га. — Ја како ? Он је нови, на њему је жпвео Корннлов, — рекне старац, погледајући такође на брод. — Ви'ш ти где је букнуло. — каже дечко после дужег ћутања. погледајући беличасти облак дима, који се пзненадно нојави надјужном луком, уз пратњу ошгра звука од распрсле бомбе. — То он, са новом батеријом, сад пали, — додаје старац н уз то равнодушно онљује руку. — Но, запни, Мншка. да претекнемо великн чамац! ... — II ваш се чуннћ брже креће напред ио широкој узљуљканој луци, претиче тешки чамац. на коме су наслаганп некакви џакови и неједнако веслају неуки солдати, и стаје, међу многим разноврсним чуновнма, уз ГроФОвску обалу. На обалн журно снују гомпле сурих солдата, црних матроса и разнобојних жена. Кабе продају земпчке, руски мужици са самоварнма вичу: врео збитењ!1) — н ту одмах. на првој стеиеницп, ваљају се захрђала ђулад, бомбе. картечи и бронзани тоиови разних калибара : мало даље велико пол>е, на коме леже неки велики брусеви, тарнице с пушкама, солдаги cnaBaiy, стоје коњн таљиге, зеленн лаФети и сандуци: крећу се солдати, матроси. ОФнцнрн. жене, деца и трговцн: пролазе таљиге са сеном, са џаковнма н бурадима, ио некад иројуре козак и оФнцир на коњу, гене]>ал на колнма. На десно — улица, заграђена барнкадом, на којој из мазгала внре неки мали топовп, а крај њпх седп матрос н пуши на лулицу. Лево — лепа зграда са римскнм цифрама на Фасадн, под којом •етоје војници н крвава носнла . . . ('вуда видпте непријатне трагове војног логора. Првп је ваш утисак, на свакн начин. непријатан : чудна * 2х) Брод „Константини. 2) ПиКе, које се прави од воде н меда.