Дело

ОПСАДА СЕВАСТОПОЈБА ПРИЧД. ГРСФ1 Л. S. ТСЛСТОЈД 1. Севабтопољ у децембру 1854. године Тек што је осветлила зора хоризонат нзд Сапун-гором: тамнонлава иов}»шина морска збацила је са себе ноКнн сумрак и чека нрви зрак, иа да весело затрепери : са луке веје сгуд и магла : нема снега. све је црно, а јутарњп оштар мраз увата за лице и шкрипи нод ногама, и само далека јека морска, нрекидана грмњавом паљбе у Севастопоху, ремети јутарњу тишину. На бродовпма је све немо : бије осми оглас. На Севернрј ') почиње дневна журба да смењује ноћну тишину: тамо прође смена страже, трескајућн пушкама, онамо се докгор већ жури к болници. онде солдачић избауљао из земунице, умива леденом водом загорело лице и, обрћућн се поруменелом истоку, крсти се брзо, моли се Богу: тамо висока тешка маџара* 2 3) са камилама клопара и вуче се на гробље да еарањујс крваве мргваце, којима je готово до врха нануњена . . . Ни прилази ге к пристаништу н вас гуши нарочиги задах каменог угља, ђубрета, влаге: хиљадама разноврсних предмета: дрва, мссо, брашно, гвожђе и т. д. — гомилама леже око нрнстаништа: војници разних пукова, са џаковима и иушкама, без џакова п нушака, снују туде, пуше, грде се, вуку говаре на нароброд, koju, иушећи се, сго)и уз нристаниште: приватни чунићи. напуњенн разноврсним народом : војницима, матросима, трговцима, женама, — нристају и однлазе од обале. — На Грофовску1), ваше благородије'? Извол’ге! — нуде вам своје услуге два или три матроса у оставцн, устајући у чунићима. Ни бирате онај, који вам је иоближи, корачите преко иструлелог трупа какве мркуше, која ту у блату лежи крај чуна и седате крај крме. Би сте ее одбили од брега. Око вас је море, осветљено јутарњим сунцем^ М Северна страна Севастопол.а. 2i Татарске тал>иге. 3) Место у Севастопо.пу.