Дело

УЈЕДИЊЕЊУ (ИЗ ((ПЛАМКНОВА”) Нек потоцима, идејо света. Лије се крвца народа мог, Огњена жењо, од пет сто љета Ти си нам мета, ти си нам Бог. Нек страшна гора лешева пане, Кад Српство јурне у љути бој, Косовском гробу нек сунце сване С Призрена престо кад сине твој, Да песма мира светом полети, Народе зовућ' на брагски пир — Изворе жићу, наде нам свети, Ти си нам круна и круни вир Нека нас деле реке и горе — Косово сјаји, није нам мрак Сјединиће се србињско море Када зарудн твој првп зрак. Још крвца кипи у нашпм грудма, Грозан ће битн последњи бој — Вековскн санче, жељени данче, Јуначки народ чека те мој ! Радован рошутит;. з*