Дело

Д Е Л 0 456 мени: тако звано право амандмана. Оно се у свим уставннм зем.вама прнзнаје посланицима, алп добра израда закона н хармоннчност одредаба његових захтевају да се оно смотрено и умерено врши. Енглези су и у том погледу пример на који се ваља угледатн. Докле одборп њихови имају онако велику и про_ страну власт за нспитивање и нретресање предлога, купњење и прпбирање података, мишљења н обавештења, мењање и допуњавање законскога предлога, дотле су онн, при главном претресу у Скупштинп, врло обазрпвн п умерени у поднашању предлога за нове измене и допуне. Нове, на самом главном претресу (нзнесене пзмене и допуне, пли морају одмах бнтн предмет претресања. и онда је скупштина нзложена пзненађењпма и честим омашкама н нескладностпма у закону; илп се оие морају упућивати одбору, и онда се сам претрес много развлачм и време губп. Кад је иретрес један пуг свршен, онда је потребно да се предлог, после кратког једног рока, још једанпут на нретрес изнесе. То је друго читање. којему је поглавптн задатак да ревпдује предлог како је из првог читања пзашао, и да нескладносги, ако би их било, отклони, или местпмпчне недостатке, непотпуности мли нејасности нсправи. После тога тек долази примање. гласање, закона чиме се посао законодавнога тела завршава, н настаје посао другога законодавнога Фактора, владаоца, којп нма онда од своје стране да одобри илп потврдп закон, или да употребн тако звано право вета, да одрекне санкцију закону. У истинским уставмим земл.ама овакви су случајевп врло реткп, алн нису немогућни. II кад нађе владалац разлога за такав корак, онда он нли апелује на народ, iiui, као у Америци, да је мотивацију за то. те скуиштина понова узима закон у npeipec. у ком случају друга њена одлука је пуноважна п без санкције. Врло су ретки таквн случајеви у уставннм парламентарним земљама с тога, што је влада као посредник владаоца п Скупштнне увек ту, те је владалац тако непрестано н у сазнању онога што се радн, н у могућиостн да за раније преко владе утиче на нзраду закона. А кад он већ из ње нзађе, уз сарадњу владе, која је израз н поверења владаочева, н поверења Народнога Представннштва, онда је одрицањс санкције изгубило смисао, ако се неће сукоб