Дело

УСТАВНА II ДРУШТВЕНО-ПОЛНТНЧКА ННТАЊА 457 да ирави, јер онда је влади дужност уклонити се с управе п онда обично долази и распуштање скупштине, иошто нема разлога да скупштина од свога вотума одустаје. Како бнва потврђнвање, нроглашавање н обнародовање закона, то смо већ видели. На овом месту нека је поменуто још то, да се сваки законскн предлог, долазио он од владе или од народних посланика, у уставним и парламентарним земњама пропраћа једним уводом, у коме су изложени мотивн и разлози који су предлог изазвали, с објашњењем п образложењем његових главних одредаба и саме основне мислп предлога. То је оно што Французи зову expose cles motives, а немци Motiven-Bericlit. Овај увод, којим се спроводи и пред Скупштину износи предлог законски врло је важна ствар из многих разлога, те би тај обнчај н у нас вањало увести. Он олакшава и сам претрес и дискусију предлога, даје многа потребна обавештења још у самом почетку, помаже бо.вем разумевању самога предлога и служи, доцнпје, н као коментар закону, поред саме дебате скупштинске. Кад је закон овако довршен и ступио у живот, онда је важна његова примена и границе његове вредностп у времену, простору и односу према главним Факторима у земљи, као и према другнм законима. Пошто je закон редовним, прописннм путем, постао, његов ауторитет је највиши, нити над њим пма нити може бити већега ког ауторитета — докле год он редовним и прописним путем опет не изгуби своју важност. Ма како се он чинио неправичан, непотпун, незгодан, он је закон коме мора сваки да се покорава и по коме мора сваки да се управња: грађанп, власти, суд, народна скупштина, владалац — свн без изузетка. Dnra 1ех, sed 1ех, речено је још давно : рђав је закон, али је закон, т. ј. правило које се мора поштоватн и слушати докле је у животу; а у жнвоту је све донде, докле га иста власт која га је створила не измени или не уништи. За законодавну власт, у том погледу, нема гранпца, и за то je закон као израз њен највишн ауторптет у држави. То је и смнсао оне пзреке пок. кнеза Мнхаила : закон је највиша воња у држави. Само при том не треба заборавити, да заДЕДО III зо