Дело

Д Е Л 0 45 S конодавну власт, у уставним земљама, чнне владалац и Скупштнна заједнички, н да ни владалац сам за себе ни Скупштина Народна за се нису законодавна власт, нити имају права законодавне власти. Остале власти, које имају закон да примењују, могу се упуштати само у Формалну оцену : да ли је који закон постао редовним, уставом прописанпм путем, а дал.е од тога не могу ићи. «Ако би која скупштина, у уставној монархији, вели Блунчлп у свом делу о оиштем дравном ираву, објавила какав закон који владалац није нотврдио. влада п судови с правом бп му одрекли вредност; исто тако ако би кра.к прогласио што за закон, а скупшт. на није то одобрила, мада је то било по уставу неопходно потребно, и таком би се тобожњем закону иослушност смела отказати”. У оцену саме садржине закона не може се ниједна власт унуштати. па нн онда кад мислн и налази да је која одредба дотпчнога закона протпвна уставу. Највиша нпстанца за оцену да ли је која одредба законска противна уставу нли није, јесте сама законодавна власт; и кад је она пашла да то није, онда се нико други у оцену тога не може упуштатн те да под тим изговором одриче важност н примену било целом закону нли појединпм одредбама његовим. „Ауторитет законодавне власти важи, докле њене Функције допиру, велн Блунчлп, као највишп п као насиорни. С тога судови нпсу овлашћени протпв садржине једнога закона да устају и својим ауторитетом да га за неважан оглашавају.. .и у појединим случајевима који им иа суђење дођу, они су дужни покорити се вишем законодавчевом ауторитету”. Овако сматрање на ову ствар опште је у Јевроин : како у Енглеској тако и у осталим уставппм н парламентарним земљама. Од њега изузетак чнне само Сједињене Североамерпканске државе, где се судовп и у садржину закона упуштају те је цене да ли одговара уставу или не. Пе може се порећи да п за ово гледнште говоре јакн разлози, али је претежпост разлога свакојако па страни првога гледншга, које је у Јевроии меродавно и у пракси и у науци о државном праву.1 »1 ... i... ^ *i Главне рач.тоге за ово друго гледнште, к;.о н за прво, видн у Allgemeines »Staatsrecht von Ј. C. Bluntchli, етр. 1Л4 н дал.е. — Г. А. Ђор^евнК, pacnpan.i.ajj'liH о овој ствари у свом поменутом делу, чннн мн се да није био дово.вно јасан н да је побркао две разлнчне ствари: упуштање судова у оцену садржине закона, т. ј. да лн