Дело

474 д е л о вешкнм обећањима. Алн набујало народно осећање разапело је свакојако једрнла генерацијн што дорашћује, а, као што велн поеловица, са разапетим једрнлнма лако је вес-латн. Та околност, што је левпца у Данској била принуђена да објави мнран, нријатељски однос са Немачком, као ансолутну погодбу за државну ексистенцију, дала је могућностн владиноЈ странци, да овлада заведеним народннм осећањем, да ностави себе као народну странку а левицу као странку без народног осећања. која неће да брани Данску од непријатеља. Левнци не би нншта помогло, кад бн одговорнла, да је баш ствар одбране онако као што се вршнла непатрнотска, јер је у утврђењу Коненхагена, п не узимајући у обзир што је то протпву закона, бнло рнзнка да не донесе несрећу н пропаст главном граду н Данској. Народно је оесћање још од старине ратоборна ствар, а владина је странка баш н дала знак рогом, анеловала на мушку храброст, на љубав према отаџбннн Тежпло се за тим, да се левпцн отргне Данеброгова застава, тејетако генерација што се нридружила левицн дошла у нрек положај према народном осећању. Људи пз ове генерације били су u сувнше избирачи, да би моглн у свакој прилици ударнти у празну внку: „Живела Данска!“, а бпли су потиснути са свију ОФицијалних положаја, са којпх бн моглп заступати народ. Ни један пријатељ левицп није никада имао мандат, да буде заступнпк Данске. Заузимљпви из овога покољења не смеју се тнме збунптп. Онн не емеју нз страха напустити преданост народноме осећању с гога, што је код десннце ово ссећање на страннутицу заведено н карикнрано, нлн што многи социјалиети нз космполитичкнх разлога раде њему на супрот или га иорнчу. Десница би хтела да само за себе узме под најам ово оеећање — то је мудро од деснице. Соцпјалнсти му раде донекле на еупрот — то није мудро од њпх. Осећање светског грађанства не само да je баш могућно на основп националног осећања већ је н непрнродно без њега. Као год, шго није нскључено, да се осећамо нре свега као Данци, ако се осећамо као Скандинавцн, нлн као шго је неприродно осећати се као човек са севсра, а не бити најпре свестан своје северне народностн — нсто тако стојн н са гим, држатн себе за Евронљанпна или светеког грађанима. Најпре Данац — разуме се само но себн. Мисе не морамо, као штоје речено, збуњиватн карпкатурнпм облнцима. Павле Линдау прича да му је један Данац рекао по ручку у Hotel <Г Angleterre: ноклоннмо се добром, старом, данском обпчају, да нонијемо чашу каве иос-ле ручка. Mu не смемо допустпти, да нас тако што смете, да нацпонално оеећање нсгујемо као основно осећање н да га иотврђујемо. Јако иационално осећање нма у себи оно пгго нрибнра u шго узднже, а тога баш нема у младога ноко.кења. Национално осећање нма главног удела у том, што еу Шведн н Норвешцн моглн да иривуку на се пажњу Евроне. Нека би н нас оно нокренуло у нанред.