Дело

НАЦНОНАЛНО ОСЕЋАЊЕ 475 Немојте се тпме номести, шго пма људп, који омладину иа н себе називају декадентпма. Створнте нове нрплпке, где неће бигн декаденце. Не веруЈте у стунидно: Fin de siecle. Последнл1х година нрошлога столећа ишао је Нанолеон н])еко Алпа п пут пирамида. Ннко тада није био тако млитав, да себе сматра заједно са столеКсм за старог н преживелог. Свс је тада било младо. Народ остаје неднрнут на свом месгу п корача унапред, ако може развитп културу, а за нас нема другога пута н начина да постанемо знагннма него ако створимо оно што вреди. Ма колико да нас је мало. ииак нема нпчег шго нам забрањује да нишемо или сликамо или у музпци радпмо боље но осталн народн, или да им покажемо културне иутове, које они нису иронашли. Правничка је помоћ један културни пут, настава је раднпка један културни пут.') А п тежња, која се ирво појавила у слободоумном студентском друнггву, да се одржава веза нзмеђу севернога Шлезвига и краљевине, те да се тиме сачува област данског језнка и културе, н то J6 за нас Данце једна културна задаћа првог реда. Наша је нацнонална дужност, да зашгнКујемо свој језик н да чинимо своје, те да спречнмо, да овај језик не пзгубн ни једне стоие на земљи. Сами би нас Немцп омаловажавали, кад бисмо у том погледу пренебрегли своју дужност. Ми морамо чинити све, шго јс у нашпм снлама, да отворимо културне изворе у својој земљи. Ми их не можемо створити. тоје јасно, алп можемо највеКим снлама раднти, да се онн не затриају. Пример би со могао лепо датн одозгоре. Кад бн најславнпји од свију Данаца, Хамлет, био сада КнежевиК Данској, као у Шекспира, ношао бп нзвесно први са својим примером. Он се не би заузео само за глумце, он бп сваке године употребио толпку суму, да се кунују слике и скулптуре, да би се помогло свима нашим уметницнма, шго се сад тако љуто боре са сироманггвом. Кад бп хтео годпшње да унотреби само 50.000 круна, — а Хамлет бн толико могао одвојити—тиме бн се сплно помогла умстност у Данској. Он не би дао, .да га надмаши какав пиварД) Паша тако звана аристокрација која се радо нрави нацноналном, купује нарочпто слике н књпге, које нису уметннчка дела, и стоји без икаквс везе са снагама. што пзазивају или носе културу у овој зсмљп. ЈБуди, којп су утеха нашнм сликарима јесу трн илн четирп уважена пндустријалца у Коненхагсну. Вајарп су уиућенн на једног всличансгвеног пнвара. На аристокрацију нико не рачуна нити се нада. А књиге, које су тако скуие, купују онп. који пемају средстава за то. Сло^одоумпо студентско друштно основало је бнро аа нравннчку iiomoIi, где свакп сиромашан добнја беснлатно нравннчке савете; да.ве паставу раднпка, всчерње школс, у којпма се радницп u радницс беснлатно уче у јеаицима и у оцште свим цредметнма. 2) Пмалац ннпаре С. Јакобсен је поклонио је граду Копенхагену врло скуноцену u величанствену збирку екулптура, глинтотеку.