Дело

476 Д Е Л 0 Ваљало би желети. да се промене ове прилпке. Нначе ће се осветптп оскуднца у нацпонално.м осећању код впшпх сталежа. Све се впше и више осећа, да су необразованн изнад нас. Све је то жалосно, а најжалосније је, што Данска на еветс-кп трг никако не износи срећно развијене нодобностп н таленте, које би могла у ово новпје време показатн. да није неповолших прилика у домовини. Да ојачамо храброст, морамо увек имати пред очима све што )е у стању да подстакне лични понос у нама. Наша зем.ворадња и уређење наших мајура све се више нрнзнају као угледнн. У науцп и у сликовним уметностима ми извесно стојимо релатнвно високо. На светској нзложбп у Паризу 1889 заузнмала је наша индустрија и наша уметност врло часно месго. Сви су се дивилн данском иорцелану и внсоко ценнлп данске слпке. А кад би се ираведно упоредио положај данске п норвешке књпжевносгн на према туђинп, морало бн се опазити ово : Највећи писац, кога је Данска иоказала у средннн столећа, Soren Kirkegaard због осамхене моћн језика и тешкога садржаја својих дела остао ie у Еврони нотпуно ненознат у оно доба, кад бн могао имати утицаја н учииити утисак. Докле je име Н С. Anderssen ирошло кроз целу Европу име Кјеркегардово допрло је тек до Шонена. Андерсен је за дуго био једино наше евронско име, а ннје се могло добитн баш високо мишљење о нама кад се држало да је носилац његов наш највећи дух. Норвешцп су били необнчпо срећнн, шго је Пбсен, којн се не бп могао замислити без Кјеркегарда пред њим, н крјп са свим својим песнпчким богатством није достнгао Кјеркегарда у фнлософској’ дубнни, пнсао такпм уметничким облнком којн су могли свн разуметњ Друга је несрећна прилика за Данску га, нгго су лирске песме најодличнпјп уметничкн производ њезнн, а оне се не могу превестн те нх странци и не могу оценитп. Разуме се, кад бп онс билс тако пуне особигостн као песме Хајнрнха Хајна, да бп уз пркос свему разбнле преграде, које је језик иоставио. Али ииак колнко је велики несннк био Христијан Винтер! какоје он бсз замерке, какав је извор лепоте у његовим стиховима! Нама није потребно да сестидимо, акојеАрне Габорг сто иута познатији у туђинн но он. Нису у даровитости оскудевалн нашп лиричари, нп у прошлоети нн у садашњости. Драхманови стнхови доиста заслужују да буду толпко иознати као нроза многог Норвешца. Алн кад се иреведу, губе се и њнхове одличне особнне у језпку и ригму, п њнхова пуноћа у расположењу. Светски глас за цело није пук случај, алн није заго ни праведно мсрнло. Вјсрнсонове приче у прози нознаге су свој Европн Ко познпје прнче Голдшмнтове, аииакмеђу њпма пмаде уметничких дела, тако фнннх. н ваљанпх, да се ннгда нећс моћи боље нанисати.