Дело

НАЦИОНАЛНО OCETiAlbE 477 Ако хоћете, гоеподо, да на једном парчету хартпје у ступцнма iicnnmere норвешка и данска нмена нспод рубрпка: лпрпка, прнповетка, драма, весела пгра, повесница. уметнпчка критика, књижена критика, журналистика, иронаћи ћете може бити, да, уз иркос неосиорнрј надмоћности, коју ноказују неколнка нмена hors ligne на једном једнном нољу Норвешке. Данска у главном не изостаје. Данека пма н.пр. у Херуиу (Horup) журналистичкп таленат, коме ге не може равна наћн у скандинавским земљама, мајстора у уметностн речи, којн на жалост не иише нопуларно, али од те врсте тешко да ће се наћн којн другн и нзван севера. Нн у Шведској нн у Норвешкој нема лпрнчара Драхманова реда, или уметничког нсторнчара као шго су Јулпје Ланг н Карл Мадсен. Ми нмамо чптав низ фннпх п снажпнх талената у драмп, роману п новелп. Ако онп можда заостају иза Норвежаца у смелом и брзом ироналажењу онога што пада у очп, што нзазпва нажњу, за то су нм потпуно равни у уметности. Нека бнсмо мн, у намерп да једном понова видпмо данска нмена у страним пристанпштпма, радилн што можемо. те да се и у нас нокрене одважност п лична нннцпјатнва. Поздравнмо добродошлицом и лптерарну п уметннчку храброст у решавању велнких задатака, у место да расппсујемо награде за питомост Стпдимо се говора. да је наша култура стара, а норвешка млада. Култура у Норвежаца није у нстпнн нн за пола часа млађа од наше. II ohu су нрнмилн културно крштење од Холберга као п ми. Аједна култура, којој има само 170 година, не може се допста назватп старом. Шга би требало онда да кажемо о култури Грчке! Пре свега морамо да чинимо све што можемо, да раширнмо у Европи знање о оном шго ми већ имамо, и да на том радимо, да развнјамо своје особнтостп животне. Ја нисам нокушао да иснред вас прикријем шта нас п колико нас> Данце, нритнскује и спутава на нрвом н на последњем месту: осећање да прннадамо држави, којаје непрестано губзла од спољне моћп, и осећање да живимо у стању, у ком је огупео правни смисао а с њим н љубав к слободн. То је узрок, што ја уважавам п впсоко ценнм слободоумно студентско друштво, што је ово младо друштво у тешко доба, у несрећно доба, бпло •енергнчан протест против опадања, огњпшге одушевљењу н вери. Друштво је проводило дружевнп живот, којн за цело није био без духа, али је нарочито иостало заслужно због својих установа. Кад треба рећн странцу, чега има у савременој Данској шго би било вредно пажње, мора се нарочпто на трп стварн указатн као првобпгно нацноналне: народне впше школе — које су најзаслужнпје дело Грунтвига н његових иоследнпка — нравннчка номоћ н иастава радника, крје су дела слободоумног *студентског друштва. Овде смо се мн истакли на чело, тујемала Данска дала Еврони прнмер.