Дело

Д Е Л 0 478 У несрећном, несигурном, сумњивом времену, у ком се разна створења што се боје светлости, нрестарели опскурантизам сваке врсте, по нова осмељују и подижу главу, распросгрло једанско слободоумно студентско друштво неки сјај преко имена Данске — ма колико да је ово друштво младо а не баш многобројно. Престали су зборови студената са севера. Поколебан је угледан ноложај, који за дуго заузимаху студенти у другим земљама. Студенти су на другом месту све јасније абдицирали, у колико је напред сгупао нов интелигентан сталеж, радници. Елита данских студената није абдицирала. Она нпје уступила место радннчком сталежу који ступа напред. Она је увидела, да је прнродни чријатељ п вођ овом сталежу. Сваком новом сталежу нотребни су вођп п уирављачи нз онога сталежа, који он хоће да заменп. Тако је за време револуције иод вођима из племства коракнуо наиред грађански сталежДански су студенти осећали да су позвани, да некорпстољубнво просвете прост народ u да му помогну доћн до свога ирава. Друшгво се данас први пут скупља у својим новим већпм и бољим просторијама. Нека би у њима. исто тако нанредовало као u у старим. Нека бн се овде родиле многе лене, нове мисли, и ионпклп многи кориснп нослови Даиској на част !