Дело

ОПСАДА СЕВУСТОНОЉА 4& глас при осећању опаености, који се на један пут јавља у вама, ви, иогледавши нарочито солдачића, који, машући рукама и клизајући се низ брдо по житком благу, смејући се, трчи иоред вас, — ви ућуткујете тај глас, нехотнчно се исправљате, дижете главу у вне н нењете се на више, на клизав брег од глине. Тек игго сте се малко попели на внс, почињу да звижде и лево п десно куршуми од штуцерке, и ви ћеге сс још нромислити, како бн било да идете шанцем, који иде паралелно с иутем‘ но шанац је пспуњен тако житким, жутим, смрадним блатом, да вн ипак бирате иут насипом, тим ире, што видите да сва плу аутем. Прошавшн двсста корака. вн долазнте на изривено, каљаво мссто, окружено са свију страна кошевпма, наеипима, рупама. нлатФормама, ирокопима, на којима с-тоје великп црнн топовн и, у иравнлним гомилама леже ђулад. Све вам то изгледа набацано без икаквог цнља, везе и поретка. Тамо на батерији седи гомилица матроса, онамо на сред равннце, до иола у блату, лежи разбиЈен тои, онде нешак солдачић. с пушком прелазн преко батеpuje и с муком извлачи ноге из лепљивог блата. Но свуда, на све стране и на сваком месту видите цигљс, неле бомбе, ђулад, нечистоту, и све је то потопљено у житком расутом блату. Чини вам се, да близу себе чујете удар ђулета; са свију страна, чини вам се, чујете различите звуке од куршума, који зује као пчеле. звижде, — чујете ужасну грмљаву паљбе, која потрееа све вас и која вам изгледа ужасна и страшна. ,,II то је, дакле. тај 4-н бастион ! То је, дакле. оно страшно н доиста ужасно место !“ мислите ви у себи. осећајући неку гордосг и угушени страх. Но умирите се : то још није 4-и бастион. То је Лазоновскн редут. место, релативно, врло безопасно н не баш тако етрашно. Да би изашли на 4-и бастион. окрените у десно, на гај ускп шанац, по коме, сагнувши се, трчи нешак војник. По томе шанцу срешћете, можда. опет носила, матроса, војнике с лоиатама, лагуме, зимуннце у блату, у које могу, бауљајућн, ући два човека. гамо ћете вндети болнпчаре ирноморских батаљона, којн се нреобувају, једу, пуше, живе и видећете опег оно исто смрадно блато, нечнстоту, ђубре и бачено гвожћс у разним облииима. Прошавши још триста корака, ви се опет пењете на батерију на заравањ изривен рупама и опко.љен зидовима, насином, тоиовнма п земљаним нлатном. Овде ћете видети можда четири — пет матроса, који се нграју карата под бруствером п морнарског ОФицнра. који, кад опази у вама неиознатог и љубопитног човека, ноказаће вам радо своје станиште и све, игго вас може интсресоватп. Официр гако miijiho завнја своју цигару од жутог паппра, седећи на топу, тако мнрно ода од једне мазгале до друге. тако спокојно, без икаквог престављања, говорп с вама да. не осврћући се на куршуме, који чешће но ире зује над вама. п ви сами постајете хладнокрвнп и иажљиво распнтујете и слушатс његова нричања. ОФицир ће вам испричати, — алн само ако га иитате — о бомбардовању б-ог децембра: прнчаће вам, како је на његовој батерији само један топ дејсгвовао н од све послуге остало само осам људн, и