Дело

42 Д Е Л 0 причања истине. Ну вама није до тих прича, којих ћете се и сувише наслушати у свима руским крајевима: ви желите да што пре идете на бастионе, и то баш на 4-п, о коме вам тако много и тако неједначито причају. Кад ма ко говори да је био на 4-ом бастиону, он то говори с нарочп гим задовољством u гордошћу: кад ко вели : ја идем на 4-и бастнон. одмах се опажа на њему или неко узбуђење или сувншна равнодушност: кад оће да се иошале с ким, веле му: требало би те послати на 4-ти бастион : кад сретају носила и нитају : одакле ? — већином добивају одговор : с 4-ог бастиона. У опшге посгоје два, са свим сунро гна, мишљења о томе страшном бастиону: једно је онпх, којп никад нису били на њему и који су убеђени, да је 4-и бастион сигурна смрт за сваког. који оде на њега, — и друго оних, који живе на њему, као што је плави мичман, н који, говорећи о њему, рећп ће вам. тамо је сува или каљаво, у земуници је тонло или хладно и т. д. За иола часа. док сте вн седели у нивниди, време се променило : магла која је била на мору, скупила се у суре н влажне облаке и заклоннла сунце : нека суморна измаглица сипа одозго п кваси кровове, тротоаре и војничке шињеле . .. Прошавшп још једну барикаду, ви окрећеге десно и пењете се на више но великој улици. За том су барикадом куће с обе стране нразне, натписа нема, врата заковаиа даскама, нрозорн нолунани, негде обијен угао зида, негде пробпвен кров. Зграде изгледају као старн ветерани, ко.ји су нретрпели доста мука н ново.ља, на као да вас гледају гордо и презрннб. Путем се спотичете преко ђуладп. која се ту ваљају, нрекорупа с водом, које су бомбе изриле у том камењаку. Улицом сретате и нретичете одреде во.јннка, болничара. ОФицира: ређе сретате жене илн децу но жене већ не носе капе, већ старе кожухе н војничке чнзме. Пролазећи даље улицом н спушт&јући се на малу стрмен, ви видпге око себе не куће, већ неке чудновагс гомиле камења, дасака, глине, брвана: иред собом, на стрмом брегу, видите некакво црно, каљаво пространство, изривено каналима, п то вчм је тај 4-и бастнон . . . Овде је већ мање народа, жсна п нема, војници иду брзо. нутем видпте капље крви п на снгурно сретаге четнрп војника с носила.ма, на којнма видите бледожуго лпце са крвавим шињелом. Ако запитатс : „где јс рањен ?** — војницн вам срдито, не гледећн вас, кажу: у ногу илн у руку, ако је рањен лако : или сурово Путе, ако се са иоснла не вн ш глава, и он је већ умро нлн је тешко рањен. У исто време, кад се станете петн уза стрмен. иоражава вас звиждање ђулега илн бомбс. Ви од једном схватите, н са свим друкчнје, него hito стс пре схватали, значај гнх звукова паљбе, које сте слушалн још у варошн. Неко тихо-утешно сећањс сијие у вашој маштн : ваша сопствена личност почне да вас заннма внше, него посмаграња: у вами се појављује мање нажње ка ономе што вас окружава н неко непријатно осећање неодлучностп облађује у вама. Не осврћући се на тај подли