Дело

480 Д R Л 0 Холандези. били су много јачи од евојих непријатеља, јер су их готово са свим победили. Мочваре су на вештачки начин претворили у наршодније пределе, реке су исправпли, а да бп се одбранвли и од горостасних морских вала, подигли су крај морских обала силне насипе. II кад данас случајно на земљописној карти погледате ту некадаљу пусту холандеску равннцу, она ће Вам изгледати као наукова мрежа, тако је испреплетена силним лнннјама. а те линије нису ништа друго, него сами канали, који спајају села и вароши, са морем и рекама. II запста, човек се мора дивити, издржљпвостн и срчаности оних нрвих раденнка, који нз оне неплодне п оиасне равнице. с-творише богату, угодну п нлодну земљу: човек се мора дивити њиховој јуначкој борбп. са тим опасним ненријатељима, која траје ето већ неколнко векова. Али ти људи, који су на тај начин дошлн до тако лепе, богате н плодне земље, зналн су је и јуначкп бранпти, против сваке непријатељске навале. Та шака људи знала се SO годнпа борити нротиву најсплнијих владара Филипа II. и Људевита XIV. Њпхова малена Флота увек је победила много већу Флоту енглееку. Јуначка дела тих Холандеза, увек се могу сравнпти са делима с-лавних Грка и Римљана. Ну, тај народ не само да је ноказао свету добрих ратника и врло добрих политичара, него и на пољу уметностн показали су онн свету и такпх људи. чпјнм се делима још и данас дивн пео изображени свет. Нл првом месту ту је великн сликар Eembranclt, који се може сравнпти са највећпм духовлма свију векова. Као п свн други генијални уметницп, тако нсто н Rembrandt, могао је својнм душевним оком, ову нашу пј»ироду дубље да прогледа, него ли око обичних самртника. Са свнју ст]>ана летилн су њему ученици, али га нн један впје могао достићн. његову славу нпко нпје могао потамнптп. Он је за увек остао један од највећпх уметнпка, што их је земља до сада носпла. Оспм тога генпја, историја светске уметности забележнла је имена и једног Terborch-a Dou-a. Ostade-a, који су оставили свегу најнежније слпке из холандеског живота. По]>ед њих ту је и Ооуеп, Ruisdael н Hobbema, који су из једноставне и монотоне холандске п}>проде, створпли најленше н нлјнежније ландшаФт слпке. — Frans Hals, Thomas de Kevzer и von der Helst створили су из портрет слика чувено нацнонално историско сликарсгво : Pieter de IIoocli, Jan Vermeer von Delft н Nicolas Maes ствојшлн су најоригпналипје слике пз холандеског народног жпвота, слике оригнналне својом прпродношћу, лепотом п дражима севс*]>ног светла. Нпко нпје знао оно снлно, бурно п валовиго море, што још и данас бнје обале холандске. боље, ириродније н верннје представнти, него етарн холандскп еликари Simon de Л lieger, Jan von de Capelle п Willem von de Velde. Нпко нпје знао од холандских пашњака п холандскнх гојазннх стада, na којима је ночнвало богатство п благостаље холандског народа. створптн лепша н савршенија уметничка дела од Paul Potter-a, Anđriaen von de Velde-a н Albert Cuyp-a. Али свн тп. на н још многи други холандскн уметнини, тражнли су мотиве својпм ]>адовима, једнно у лепотп своје земље, у лепоти своје при]>оде н у животу свога народа. Онп ннсу нознавалн другог частољубља,