Дело

481 II II С М А него да и у уметности остану правџ Холандези; с тога н у уметннчкпм радовима тпх сликара, иочпва бесамртност холандске уметиостн. 11а н та уметност је само дотле цветала, докле је Холандпја бнла полнтнчки снажна и јака. Шго је она више надала са своје политичке висине, то је п њена уметност свс незнатнија бпла и најпосле је са свнм нестало оне нраве националне холандске уметностн. Кашње су били заборављени радовн једног Pieter de Hooch-a н Nikolas Maes-a — тпх отаца данашњег модерног слнкарства, u место нацпоналног правца, у холандском слнкарству овладао јс туђ утнцај, овладао је утицај галијанске школе, који је у Холандијп доминн1»ао за bjicmc сликара Andriaen van der Werff-a. llo и оно мало националног духа, што се опажао у но некпм радовнма холандских уметника за време Werff-oBO, то је већ уништио кашње Француски класнцизам. Али Французи су опет билн први, који су од старнх холандских сликара, научили посматрати природу својим рођеним очима. Daubignv и Millet билн су првн сликарн, који су природу онако сликали, како су је видели својим рођеним очима. Са Millet-ом упознао сс кашње чувенп сликар Israels, вођа данашњих холандских модернпх слнкара. Israels, који је до познанства са Millet-ом био историскн сликар, наиус-тио је 1857 године нсториско сликарство, и у кашњим радовима пзноси нам природу н људе своје Холандије. На данашњој изложбп не впдимо холандско сликарство 17-ог века; ово одељење много је мање н незиатније али у њему онет видимо право нацпонално холандско сликарство. Тако на првом месту тога одељења да споменем нортрет Therese Sclnvartre, који је та сликарка сама израдила Слика је врло добро изведена. Она лепа глава са још лепшим очицама, занимаће увек јако сваког гледаоца. Портрет неке госиођнце, којн је нзложио сликар А. Нупег са свнм је незнатан. Докло Француски и енглески сликари нонајвише израђују иортретс, дотле се холандски сликари нонајвише занимају са ландшаФт — и жанр слпкама. Тако врло оригиналноЈе пзведена она бака од сликара Bosch-Reiza. која над ватром греје руке. Сликар Ch. Biscliop нзлолшо jc врло лепу девојчицу, са врло љупким и нежннм лицем. Она се загледала у неко нпсамце, на никако не скида очију са њега. Уметник Willy Marten пзложпо је једну слику, која се одлнкује својом оригиналношћу и својом природношћу. Слика нам нредставља жене ирн плетиву н разговору. Много су интересантнији онп сликари, којн данас раде у нравцу Goven-овом. Као и Goyen, тако исто и његов наследннк Willem Maris најрадије црта широко поље, по коме насу гојазне краве. Над тим пољем надвнло ее плаво небо, са кога сјаје дпвотно сунашце. Малене тнчнце лепршају сс ио зраку и певају љуике несмице, које нрислушкују срећни иастири. Тамо даље подигле сс беле кућице, које нам изгледаЈу као јадра на тихом мору. Врло оригинална је слпка „Зимње вечерн у Амстердаму", коју је изложио сликар Jansen. Ту вам је цича зима. Вејавнца љута. Чисто осећате оштрину оног хладног ветра, што дува преко широких пољана.