Дело

483 II II С М А мсторија свсгске умстности учи нас, да су управо онп тадпјанскп мајсторн посталн ннтернационалнн уметннци, чнјц је уметнпчки характер бно нонајмање ннтернационалан. Велпкн талнјанскн уметннцн 1б-ог века оплн су кроз п кроз народнн уметнпцн. Онн су с-воја дела стваралн, иснитујућп п проучавајућн најтачније свој народ п своју талпјанску ирпроду. Ако су случајно узелп за пзраду матерпју туђнх иредела, то су је зналп тако всшго обрадити, да су н ти туђи мотивп носили на себи све знаке талијанске прнроде. Као год шго су тп талнјански уметннци 15-ог века стајали иод утицајем старе грчке уметностн, тако нсто стоје п данашљи талпјански уметницн иод утнцајем модерне нарпшке и минхенске уметности, али онн стари талијанскп мајстори, зналн су тај грчкн утицај са својнм разумевањем и схватањем са свим тако претопнтн, да су њпхова дела, која су пронзашла пз талијанског националног земљншта, носила на себн све знаке праве талп;анеке а не старо-грчке уметности. С тога су већ онн први талнјанскн уметннцн, као ште су Леонардо, Ђорђоне, РаФаел. Фра Бартоломео, Андреа дел Сарто, Коређио и Микеланђело, били уједно п прави нацноналнн уметннцн у потпуном смпслу те речн. Познатн нсмачкн анагом, Хенке, доказао је, да су људи на с-лпкарским и вајарским радовима Мнкеланђеловим битно разлпкују од л>удн старе грчке уметностн. Алп то исто се не може рећи за данашњу талнјанску уметност. Најмлађн талнјански уметницп не стварају дела у духу свога народа. По овпм с-лпкама што су изложнлн талнјанскп уметнпцн, пре бн казалн. да су то дела шведских п норвешкпх слнкара, него ли с-инова лепе Италнје. П ако у томе модерном правцу талијански уметницн нс стварају дела у талнјанском народном духу, опет се међ њиховнм радовнма нађе ио гдекоји врло леп п мнрнсан цветак — цветак са тонлог југа. Тако чнм ступнмо у талијанско одељење, одмах нам у очп пада врло леп н нежан акварел палате Лабпа у Мљецима од сликара Vitore Zanetti-a. Права вештачка дела изложио је Piettro Harneci п то „Брдска маглаи и „Сгадо оваца“. На тпм радовпма уметник је врло лспо п прпродно приказао ирви освитак зоре у брдима. Тако нсто врло веигго је нзвео и ону тешку брдску маглу, Kojaje обавила ноноспте стене, силне џбунове п ннско дрвеће. кроз које се ировлачп мирно стадо. Савршеном технпком п врло лепим колорнтом одлнкују се радовп Luidi Bazzaui-a. Нн један од талијанскпх слнкара нпје кадар гако верно и прпродно иредставнти светлост, зрак н мрамор, као Бацанп, он је врло доба1> акварелнста а врло доб])0 влада п масном бојом. На овој изложбн нзложио јс два акварела и то „Трајанов стуб у Рнму* н „Улазак у Каннтоли. Масном бојом нзрадио је слику „Славолук Септнма-Севера у Риму“. Брло лепа у боји п пластична у нзрадн пзгледа мп слнка „Ваборав.љени цветаки од Sanguirico-a. Од жанр-слпка у талијанском одељењу, мени се највнше допадају „Талнјани на кугланп,“ од Oustave Simoni-a. Добро познатн талијански колорнста Gactano Chierici изненадно јс своје обожаваоце са једном врло