Дело

484 Д Е Л 0 хумористпчном сликом „Жртва иожићнпх празнпка". Са том слпком тводп нас уметник у калуђерску кујну, где нека лепа п иуначка куварнца чупа пурана са некпм калем. Дебели кале радује се лепрј печеницп. а и куварцца се тако псто осмејкује, јер зна, да ће н она добитп добар део тога пурана. Кад иогледамо слике талпјанских модернпх уметннка. то ћемо прнметитн, да тс сликаре врло мало заннма лепота еунчане с-ветлости њпхове домовине, лепота талпјанских предсла п драж талпјанске прпроде. На њнховпм сликама нећете приметнти дивну нгру светлостп и боја, него ћете наћп и сувпше монотоне мотиве са још монотонијом скалом боја. На овпм пзложеним сликама понајвише нам приказују ноћ или сумрачак ио шнроким талпјанскпм равницама нлн мочварама, а врло чесго нам износе мирно нлп узбуркано море по коме се лепршају, малене барчице. Тако иам слпкар Alessandro Morani представља косидбу сена у нонтпуским мочварама. Слика је доста монотона н показује уметнпков врло слаб укус за боју. Много лепша н прпроднија у бојн н светлостп изгледа мп слика „Capella Palatini* у Налерму од Salvatore Marcbesi-a. Сликар Guglielmo Ciardi уводн нас са сврјом слнком у неку башту. где лепа девојчица ранн живину. Најприродније на тој, слпци пзгледа мн оно зеленпло траве н дрвећа. Сувише непрпродна изгледами оиа сунчана светлост, која јс озарнла ту башгу. Тако исто п ландшаФт-слика од Careano-a не показује нн најмање, да је то некн цредео лепе Нгалнје. „Can.de grande“ од Bezzi-a исто тако је врло монотона слнка по своме колориту. Већ више жнвога, много внше дражн. нежностн н л.упкости внднмо у слпкама „Мпр“ и „Јесен“ од слпкара Mitti Zanetti-a. Слнкар Vincenzo \'olpe доносн нам слпке из талнјанског на)>одног жпвота. У свима његовнм радовнма оиажа се велнка лакоћа н спгурност у кретању н врло добра характеристика нојединнх лица. Cesare Laurent inoKaзује нам у својој слици „На каналу“ једног рибара, којн погледа неко врло лено девојче. Сликари Servii и Stignani изложнли су две ,,Madone“, тј. то бп требало да су „Мајкс божје*1, алп обе слике немају на ссбн нпкаквог светнтељског знака. На тим сликама нема нпкаквог божанствсног мпра, божанствене благостн и мплосрђа, на тнм радовнма нема нн номена о некој савршеној љункостн п благом осмејку. које характерншу ,,Madone“ старих тнлпјанских мајстора. У боји, ц]>тежу и моделнрању, не ноказују ти слнкари никакове еамосталности. Међ добре н лепе радовс, како но својој комиозиппјп тако нсго но лепотн н љупкостн боја спадају н овн радовн : „Мочваре у Кампањпи од Stefanori-a; „ВечеЈ)ње звонои од Fragiacomo-a : „Сцена на вашаЈ»уц од Јоvis.a : „Јован писар“ п „Продавачица jni6a“ од Joris-a. Врло велнкн таленат ноказује слнкарка Juana Romani са с-војом сликом „Херонда са главом Јована Крститеља*. Она је ученица модеЈше парншке школе, али тај ]>ад не показује гогово ннкакав утппај тога модерног Француског правца.