Дело

ii н с м а 485' VIIL [Лпанија У шпањолском одењењу нма доста лепих радова, али бато се међ њима палази још Behn opoj врло слабнх и незнатннх слика, по коЈима се не бп могло познати, да су пх раднлп пото.мни чувеног Мурила. Данашња шпањолска умегност стојп под ,утицајем модерне Француске и талијанске школе, као год што је њихова уметносг у 15-ом веку стајала нод утинајем Фламанске п.коле а у 1б-ом вску иод утицајем талијанске Ренесансе. Пстом у 11 -ом веку иостала је шпањолска уметност, нрава народна уметност у потпуном смпслу те речи. У то доба нојављују се врло геннјалнн уметници, као што су Зурбаран, Рибера, Веласкез и Мурило, који су бплп Шпањолни душом п телом, u тај нацноналан елеменаг тих уметннка. покрај њнхове силпе даровитости. учинно нх је класичнпм мајсгорима свпју векова п свпју народа. Врло велпки шпањолски уметник био је н Францеско Гојас, kojii је скривао у себи све знаке н сва својсгва правог шпаљолског нацпоналног духа. То исто не може се рећн за најмлађе шпањолске уметнпке. 0 некадањем шнањолском реалнзму, силној шпањолској Фангазијн н шнањолској ошгрој сатири, не може бнтн нп гово})а код тпх младих уметнпка. Једпно шго су наследнли од својпх некадањнх нрвака то је оргиналан и с-веж колорит. ,/ГриумФ догаресе Фоскарн' од сликара Villegas-a сматрам за најлепше дело у шнањолском одељењу. То Вам је колосална слика, која је на овој изложбп код некнх гледалаца побудпла сплну допадљивост, а код другпх јаку осуду. За мотнв своје слпке узео је уметнпк оно наЈСЈајннје доба ионосних Млетака — оно доба, када је у Млецима владала највеКа раскош. Неколико врло лепнх младпх девојака, обучене у бело одело* нрате дпвну догаресу, ко.ја се упутпла каналу. На тој слици опажамо уметннкову снгурност у пртању али п његов врло слаб укус за боју. Две боје падају човеку јако у очи и то оно ннгензивно црвеннло. врло ладна бела боја, која се оиажа у оделу оних снлних девојака. Те две бо.је. једна поред друге, врло су неугодне, особнто прн јакој сунчаној светлости. Млеткс можемо назвати рајем бпја, јер оно својнм влажним ваздухом ублажује п најјаче контрасте у бојн, и сваки локалнч колорнг, својом леном сунчаном светлошКу, завпја у неку лаку злаКану конрену. „Смрт мајсторева“ то вам је друга слика од истог уметника. Тема гога рада неКе моКп странце толико заннмаги, као саме Шпањолце. Човек мора бпти правп Шпањолан. па да ту слнку зна довољно ценнти. Бој са бнковима нама Србима не бндонео толике забаве н ужпвања, колико самим Шпањолцпма: с тога u онс људе, који погпну у боју са биковима не знамо п не умемо толпко ожалптп и њнхову јуначку смрт толнко поштоватн као нравн Шиањолцн. Та слнка веК је лепша у боји, од оног ирвог рада, II на тој слпцп опажа се добар п снгуран цргеж алн ннјс најподесннја сама компознција, јер они снлнн гледаонп у место да су распоређени