Дело

Д Е Л 0 490 која томе ресору, као обележени. овлашћенп циљ не припада. Па ипак иије ни у том смислу самосталност друге врсте надлештава нотпуна, јер не етоји да она тада немају никакву јачу међусобну везу, ни заједннчку прнроду. Ово се објашљава тиме, што схваћени сви органи државне службе, са свима надлештвнма, као средетво, они свн служе. сваки у обележеном кругу и начину, на ипак у једном заједнпчком циљу — оној најширој мети. којој је државна елужба као целпна намењена, целпна, која се јавља као природан ресултат начела о поделн државне власти. а снецијално као организована иолптнчка — „извршна“ власт. Ова општа напомена, с једне стране о релативној самосталности појединих позиција у државној служби п мерилу које ту самосталност одређује, а друге опет стране о њиховој већој илн мањој везп, н мерилу, које ту узајамну везу одређујеубила је потребна јшдп бољег разумевања тако важног начела о правој задаћп чпновннка, као u начела дпсцпплине, кад буде на реду да о томе говоримо. II ако се пз ових иапомена може сматратн, да је наговештена п задаћа чиновника у државној служби, нотребно је-да том питању иоклонимо већу пажњу. Основно начело, на које се наслања активност чиновника, састоЈи се у иравном овлашћењу, да он вршн ]аг>не дужностн на начпн п у границама пзражене законе воље, у јавну корист. Тежнште овог овллшћења налази се дакле у општој вољн и интересу. Самим тпм. чнновннк добија јавни характер, а његов позпв саставни је део јавне елужбс Према овоме мернло за оцену његове употребљнвоетп, то је већа или мања кориеност коју чиновник, вршењем дужности свога позпва, даје јавности. Мерило за оцену овпх користи лежн опет у срачуњеној одмереној вредности ресултата, што нх вршење тога познва треба да да. У колпко је циљ закона, на коме сс оснива устројство извесног надлештва. потпуније нзведен, т.ј. у колико је то надлештво внше успсло на сређивању односа, којп одговарају и служе остварењу тога цнља, у толико је чиновннк, па својој службено.ј познцији, бно одговорио својој злдаћи. Његова задаћа нснисана је у закону, у богатству дужностп. које циљ закона, као сређивање односа нзвесне врсте исгиче. Ван тнх дужжностн, у свему постуиању, што би пзлазило нз граница тога законског овлашћења, п овоме ее нротивнло, било као новреда ФОрме, било као иовреда нрава, чиновник рушн основно иравно начело својс јавне егзпстенце, јер напустив граннце правног овлашћења, он је своју вољу прокламовао као одредбу закона п на тлј начпн посгао нротнвннком јавног нореткл, ма да је њстов јавнп нознв намењен. да у првом реду буде заштптник тога норетка. Без обзнра на мотнв, којн је овакву радњу изазвао, она је, са гледпшта правне организацнје државне службе, недозвољенл. Пз ове иоставке, мн ћемо доцнпје известп неколнко главних начела, која у нројскту закона о чнновннцнма ГЈ>ађанског реда не смеју битн превнћена, ако се не желе, да нзгубе пз внда основне мнслн, које у такав закон треба да уђу. С)во је Формално п{>авно обележје чнновш.чких задаћа.