Дело

ш Д I> У Ш Т В Е Н II ж II в 0 Т Задаће чнновникп, дењене с гледишта љпхове праве садржнне, а нарочнто са гледпшта општег цнља државне службе. дахле са гледишта материјално-правног п полптпчког, нмају сасвнм друго обележје. II ако смо мало час наговестили. да је задаћа чиновнпка оличена у закону, којн нредставља устројство надлештва, у коме је он орган службе, нисмо тиме хгелп да одстраннмо н даља разлагања о томс. Горња наша напомена односи се више на начелно обележавање правннх гранпца чнновннчког кретања, а из те наиоменс видели смо, да је чиновнпк безусловно уцућен, да у тнм граннцама тражн меродаван унут за вршење своје службе, ако се желн, да то кретањс може у опште пматп правну оенову. Мећу тнм, да се од вршења те задаће. поред чувања. иравног овлашћеља, треба да добнју п корпстн, всзане, у јавном ннтерсеу, за пзвесну службену позицпЈу, — чпновннк у онште мора одговорнти основннм захтевима државне службе, које ова пма као цслпна, мора бпти ловољно •свестан п да схватп праву садржпну сврјс задаће, да правплно оценн корнсноет од употребе свију мера, које ио дужностп треба да предузпма на цнљ оетварења такве задаће. Само иод таквпм иогодбама, он ће и моћп одговорити задаћама, што их државна служба, као нарочнта иолитпчка, власт треба дада. Наравно да се задаћа чиновника н у том односу сводп на вршење његових дужности, законом нрописанпх, алн у том односу, чпновнпк се не посматра с мо као прост чува]) надлежности, но као носнлац њене најшпре н најкорнсннје нрнмене н као саставнп део целокунне државне службе, а у вези са органском, раније наглашеном завпсношћу тога надлештва према осталнм, јер у трј општој узајамној вези његово кретање не сме да реметн нпшта од свега онога, са чим вршење његовог јавног позива долази у додир. А у свпма случајевима таквог додира, кад га н у колико диктира закон н у опште правилна служба, мора да будс свестан о корнсности свога постунања, које у службу уносп. Посматране даклс задаће чпновннка с гледишта државне службе као целине, оне се непзбежно морају да наслањају на претноставку, да чиновник нс само располажс обнчном спремом. ко.ја је нотребна за корнсно вршење службе, одређене законпм дужностнма његовог ноложаја, но и начелном нодобношћу његовом за правнлно разумевање односа ирема државној власти у опште, за чување иотребне хармоније, коју тај однос днктпра, за свес-но учешће његово у свсму, да ауторитетет надлештва, коме служн, буде на впепнп јавностн која државну службу карактеришс, н старање за најјаче сузбијање свега, што нс одговара илн се противн цпл.у службе, а наравно у границама, које му његова надлежност одређује Овако, нначе нзвршно обележје његове задаће, крја има двојаку нрпроду, — једну, која нстпче пз посматрања чнновннка само као органа надлештва, н другу, која нстпче нз носматрања његовог односа према државној властн у оиште. а сиецијално са гледпшта државне службе као целннс, казује, да чнновник п за један н другп случај мора нматн нарочнту, пзрађену моралну нндпвидуалност, 32*