Дело

ОИСАДА СЕБАСТ0110ЉА 45осећање самољубља нодржава вас н нико не опажа нож, којн вам реже срце. Но зато, кад је кугла пролетела, ви ожнвите, неко радосно, неисказано пријагно осећање, алн само за тренут, облада у вама, тако да ви налазиге неку особиту лепоту у опасносги, у гој игрн са животом и смрћу; вн би желели да још п још блнже вас падне KOja кугла или бомба. Но гле, стражар опет внкну снажним и јасннм гласом: „маркела!“ —још звнждање, удар и распрскање бомбе и зајсдно са тим звуком чујете јаук човечји. I>п прилазиге рањеннку, којн, поред носпла, некако чудновато, нечовечански изгледа. Њему је однесен део груди. Првог тренутка, на лицу, које је иопрскано блатом, види се само страх и неки нрптворнп нревремени израз муке. који је својствен човеку у такову иоложају. Но у то време, кад му доносе носила н он сам лежс на њнх ви онажате, да се тај израз мења нзразом неке светле и тихе радости и високе неисказане мпсли : очи горе јаче, зубн се стежу, глава се усиљено диже на внше, п у то време, кад га подижу, он зауставља носила и с муком. узбуђекнм гласом, говорп друговнма: „праштајте братнћи!“ — још хоће нешго да рекне, и види се да хоће да каже нешто дирл.иво, али понавља још један пут : „праштајте братићи !“ У то време прилази му друг-магрос, натиче му капу на главу и мирно, равнодушно, машућн рукама враћа се к своме гопу. „Тако сваки дан, но седам-осам људи“, вели вам морнар-ОФПцир, одговарајући на израз ужаса који се види на вашем лицу, зевајући и завијајући цнгару жутим наниром.. . IIII тако, вндели сте заштитнике Севастоиоља на самом месту одбране, па онда се враћате натраг, не обраћајућн никакве иажње на кугле и куршуме, који и даље звижде ио целу иуту до разрушеног позоришта, — враћаге се с мирним, узвишеним духом. Главно, угешно убеђење, које сте стекли, те је — убеђење, да се сила рускога народа не може поколебати, — и ту немогућносг видели стс не у многим, „траверсама“, „брустверима“. вешто сплетеним шанчевима, лагумима u тоиовима, од којих ви ништа нисте разумели, но сте је видели у очима, речима, поступцима, у томе пгго се зове лух заштитника Севастоиоља. Оно, штоони раде, то чнне тако прос-то, тако мало нанрегнуто и усиљено, да, убеђени сте они могу чиннти још сто пута бол.е и више — они све могу да ураде Ви разумете, да осећање, које их гонн на рад, није оно осећање ситннчарства, охолости, заборавности, које стс осећали ви самн, већ неко друго осећање, одлучнпјс иод чијим су утицајем они иостали таквн људи, којн мирно жнве под куршумима, ири стогинама смртних случајева, у место једнога, комс нодлеже сви људи. Због награде, због чина, због нретње не могу људи нримити ове ужасне услове : MOjia битн други, узвншенпјн циљ и иобуда. II та побуда јесте осећање, које лежи у дубини душе сваког Руса — љубав ка огаџбини II тек су сад ирпче о нрвим данима севастопољске оисаде, када у њему није било тв}>диња, није било војске нијс било физнчкс могућности да се он одржи, иа ипакг