Дело

46 Д Е Л 0 нико није сумњао да се он неКе одржати, — о временима. када је онај јунак, Корнилов обилазеКи војску, говорио : „изгинимо. децо, а недајмо Севастопоља“, и наши Руси, неспособни за Фразе, одговарају : „гинимо! ура!“ — тек сад су приче о тим данима престале бити историским предањем, већ су постале — истине Факта. Ви ћете то лако разумети, ако пренесете у мислима оне људе што сте ux сад видели у она тешка времена кад јунаци руски нису падали већ се дизали духом и с насладом се спремали на смрт, — не за град, већ за отаџбину. Дуго ће остати у Русији јасни трагови ове с-евастопољске епоиеје. чији је Јунак био народ руски .. . Већ је вече Сунце иред самим заласком изаће иза сурих облака који покривају небо и наједанпут осветли пурпурном светлошћу љубичасте облаке. зелено море, покривсно бродовима и чуновима, узљуљкано равним широким таласима и беле зграде варошке и народ. који иђаше улицама. Водом се проносе звуци некаквог старинс-ког валса, који свира пуковска музика на булевару, и звуци наљбе са бастнона, који им чудноваго одговарају. Са руског РВЕТ. Jl. j'*АНКОБИТ .